Musemić: Ne znam zašto, ali Hrvati uvek imaju veći motiv od Srbije

Husref Musemić krajem osamdesetih bio je ljubimac Zvezdinog severa. Laganog koraka, elegantnog skoka, neustrašivog srca. U protivničkom šesnaestercu nemilosrdan i neukrotiv.

Na Marakanu je stigao leta 1985. godine kao član šampionske generacije Sarajeva. Odmah se uklopio u koncepciju Gojka Zeca i zahvaljujući odličnoj saradnji sa Mrkelom i braćom Đurovski postao ubojito oružje ‘crveno-belih’ u šampionskoj trci sa Partizanom.

Njegov let kroz vazduh protiv Panatinaikosa u Kupu šampiona uvršten je u 200 najlepših golova u istoriji Crvene zvezde. Pamte se i dva pobedonosna u večitim derbijima, kao i titula osvojena u sezoni 1987/88.

Zbog oštre konkurencije na poziciji centarfora, zabeležio je svega jedan nastup u dresu jugoslovenske reprezentacije. Marta ’83, Plavi su pod vođstvom Toze Veselinovića slavili protiv Rumunije u prijateljskom meču sa 2:0, a Musemić je pet minuta pre kraja ušao u igru umesto Miodraga Ješića.

Po završetku karijere posvetio se trenerskom poslu i u sezoni 2006/2007. stiže do šampionskog odličja na klupi Sarajeva. Na početku ove sezone vratio se na Koševo sa namerom da voljeni klub u što kraćem roku vrati na vrh bosansko-hercegovačkog fudbala.

“Srbija se našla u jednoj od težih grupa na Svetskom prvenstvu. Ali to su slatke muke – kaže Musemić na početku razgovora za Sportifico – S obzirom na to da je dugo nije bilo na velikoj sceni, sâm plasman u Rusiju ogroman je uspeh. Imala je i ranije kvalitet, ali od Južne Afrike nikako da se plasira na neki veliki turnir. To je, generalno, problem svih reprezentacija sa ovih balkanskih prostora. Stalno nam nešto van terena nedostaje i uvek se postavlja pitanje motiva. Kada ste učesnik najveće smotre svetskog fudbala, nekako je logično da izađete na teren spremni da ‘izginete’ za svoju zemlju. Ipak, kod nas to nije slučaj, naročito u Srbiji, i zato ne čudi što je nije bilo na dva evropska i jednom svetskom prvenstvu. Sada opet ima turbulencija, smenili su Muslina, čoveka koji ih je odveo u Rusiju. Evo i Japanci su oterali Vahu Halilhodžića. Dešavalo se ranije da selektori odu zbog bolesti, ali da ih neko otera  posle uspešnih kvalifikacija, meni je to neozbiljno. Pazite, ima tu i objektivnih problema. Sezona je duga, utakmica je sve više, igrači će biti istrošeni. Nerealno je očekivati od tih momaka da u junu budu na vrhunskom nivou”.

Srbija je diktirala ritam u svojoj kvalifikacionoj grupi i kao prvoplasirana izborila direktan plasman na Svetsko prvenstvo. Bez obzira na to što je na putu do Rusije izbacila tri učesnika prethodnog Evropskog prvenstva, mnogo je onih koji omalavažavaju uspeh potencirajući skroman kvalitet Austrije, Velsa i Republike Irske:

“Gledao sam utakmicu u Beču, bila je veoma interesantna. Ko te pita kako si se kvalifikovao, bitno je da si među 32 najbolje reprezentacije na svetu. Pamti se samo rezultat, sve drugo pada brzo u zaborav. Trener pravi igru od materijala koji ima na raspolaganju. Formacija i stil (defanzivan ili ofanzivan) zavise od karakteristika igrača. Muslin je verovatno procenio da Srbija nema potencijal za neki drugi sistem osim ovog u kome je igrala tokom kvalifikacija. Broj osvojenih bodova mu daje za pravo i to niko ne sme da ospori. Ne kažem da je Krstajić loš trener, ali na velikim turnirima iskustvo igra ključnu ulogu”.

Mitrović je po mom ukusu

Broje se dani do početka Mondijala. Selektor Krstajić uskoro treba da saopšti imena putnika za Rusiju. Mnogi se nameću, ali je sasvim izvesno da će srž tima činiti igrači koji su izneli najveći teret u kvalifikacijama:

“Meni se najviše sviđa Mitrović. Ne shvatam zašto u Njukaslu nije dobio šansu. Reč je o modernom tipu centarfora. Čudan je, nekako nepredvidiv, veoma hrabar. Dao je neke ključne golove u kvalifikacijama, a vidim da se preporodio kod Jokanovića u Fulamu. Na mene je ostavio utisak pre svega zbog karaktera. Volim igrače koji su gladni golova. Njemu u očima vidite želju za pobedom. Kažete da po konstituciji i stilu igre podseća na mene? Drago mi je ako tako mislite”.

Srbija startuje protiv Kostarike, 17. juna u Samari. Iskustva sa prethodnih šampionata uče nas da od rezultata te prve utakmice zavisi raspoloženje tokom celog turnira. Porazi od Holandije 2006. u Lajpcigu i Gane 2010. u Pretoriji uticali su drastično na konačan epilog i utabali stazu ka brzom povratku kući:

“Reprezentacije koje dolaze iz tog dela sveta znaju da budu veoma opasne.  Dovoljno je da za nijansu opuštenije pristupite utakmici i to vam se odmah obije o glavu. Pogledajte kako su prošli Engleska, Italija i Urugvaj na prošlom Svetskom prvenstvu. Ko je smeo tada da se kladi na Kostariku? A oni osvojili grupu u kojoj su bila tri svetska šampiona. I kasnije dogurali među osam najboljih. Reprezentacija koju penali protiv jedne Holandije spreče da se plasira u polufinale Mondijala zaslužuje maksimalan respekt”.

Za razliku od Kostarike sa kojom Srbija nikada nije odmerila snage, sa Švajcarskom je Jugoslavija bila u grupi na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950. godine. Golovima Rajka Mitića, Koste Tomaševića i Tihomira Ognjanova slavila je Jugoslavija sa 3:0. Kasnije su se dve ekipe sastajale i u kvalfikacijama, a pamti se gol aktuelnog selektora Krstajića za pobedu u Bazelu 2001. godine.

“Švajcarska ima odličan tim. Njih sam često gledao jer ih vodi moj zemljak Vladimir Petković. Igrali su i sa BiH prijateljsku utakmicu uoči Evropskog prvenstva u Francuskoj. Slavili smo tada sa 2:0 golovima Džeka i Pjanića. Dakle, može se protiv Švajcarske. Nezgodni su jer imaju kontinuitet. Već duže ne menjaju igrački kadar, poznaju se u dušu, funkcionišu po automatizmu. Mislim da je njihova glavna odlika u toj disciplini na kojoj Petković naročito insistira. To je specifično za Švajcarce kao narod. Tačno je da u reprezentaciji nema mnogo klasičnih Švajcaraca, ali ovi igrači koji su došli sa strane poprimili su njihov mentalitet i lako se uklopili u zahteve igre. Imaju nekoliko igrača koji nastupaju u jakim ligama i oni bi svojim iskustvom mogli da naprave razliku na terenu. Pre svega mislim na Rikarda Rodrigeza iz Milana i Šaćirija koji se oprobao u Bundesligi i Seriji A, a sada je glavni igrač svog tima (Stouk) u Premijer ligi“.

Marselo je čudo od igrača

Kakve li slučajnosti, na spomenutom Mondijalu ’50 u istoj grupi bio je i Brazil. Zbog specifičnog sistema takmičenja (samo prvoplasirana reprezentacija išla u nokaut fazu), poraz od domaćina 2:0 bacio je senku na ubedljive pobede Srbije protiv Švajcarske i Meksika. “Orlovi” se nadaju da će sve probleme oko plasmana u osminu finala rešiti pre moskovskog okršaja sa Brazilom:

“Njihova igra mnogo zavisi od Nejmara. Ostaje da se vidi koliko će as PSŽ-a biti spreman za početak Svetskog prvenstva. Samo njegovo prisustvo na terenu od neprocenjivog je značaja. Rival se potpuno drugačije priprema u zavisnosti da li je Nejmar na terenu ili na klupi. Meni nešto drugo imponuje u igri Brazila i to je naročito došlo do izražaja od kako je Tite seo na klupu. Mislim da ih je onaj debakl od Nemačke 7:1 opametio za sve vremena. Ne umiru više u lepoti, shvatili su da se do rezultata ne može samo na osnovu tehničkog aspekta. Zato su pojačali srednji red sa tri igrača koji odrađuju onaj prljavi deo posla. Kazemiro je glavna poluga, u defanzivi perfektan, kvari igru rivala i učestvuje u građenju napada svog tima. Zidan je sa njim dobio balans u Realu, a ista je priča i sa reprezentacijom Brazila. Fernandinjo, Paulinjo i on rade posao za ove virtuoze napred koji idu ‘jedan na jedan’ i koji jednim potezom lome utakmicu. Kutinjo, Gabrijel Žezus i Vilijan individualnim kvalitetom donose prevagu, ali nema prevage bez balansa”.

Na poslednjem spisku Titea za prijateljske utakmice protiv Rusije i Nemačke našla su se samo tri igrača iz brazilskog šampionata. Sva trojica u defanzivnoj liniji: Žeromel iz Gremija, Fagner iz Korintijansa i Rodrigo Kajo iz Sao Paola. Najviše kandidata za reprezentaciju daje francuski šampion Pari Sen Žermen i opet su i ta trojica zadužena za odbrambeni bedem: Tijago Silva, Marselo i Dani Alveš.

“Meni je Marselo neverovatan igrač. Podseća me na pticu. Čas je gore, čas je dole. Visi na protivničkoj polovini, a stiže da pokrije pozadi kada protivnik krene u kontru. Kao da je na struju. Još ona frizura… Ma, zlata vredan igrač. Pogledajte kakav gol je dao protiv Bajerna. Tehnika šuta za čistu desetku, kao da nije reč o defanzivcu. Dani Alveš je već u ozbiljnim fudbalskim godinama, ali i on je neuhvatljiv pored aut linije. Ima ga svuda. U centaršutu, u završnici, u igri, u šutu… Sa njima dvojicom igra Brazila dobija ultraofanzivan obris. Sada se vraćam na balans. Zar bi Marselo i Dani Alveš mogli da ‘vise’ gore, da nema Kazemira i Fernandinja koji vrše korekcije i zatvaraju te koridore pozadi?”.

Hrvati još od ere Ćire Blaževića čekaju na neki bljesak svetskih razmera. U Francuskoj su pre dve godine igrali moderno i efikasno, ali se Kvarežma u 117. minutu potrudio da ih probudi iz najlepšeg mogućeg sna. Sada ih čekaju dueli sa Islandom, Nigerijom i Argentinom.

“Za razliku od Srbije i Bosne i Hercegovine, oni imaju kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. Međutim, deluju mi umorno i istrošeno. Pogotovo njihovi najbolji igrači. Svakako da će Luka Modrić učiniti sve da na svom poslednjem Svetskom prvenstvu dogura što dalje. Ne samo on. Ovo je poslednja šansa za Mandžukića, Rakitića, Lovrena… Eto, Srna je završio karijeru bez zapaženijeg rezultata sa reprezentacijom. Svaki igrač je ponosan na klupske uspehe, ali potajno želi da ih oplemeni nekim značajnijim rezultatom u dresu državnog tima. Hrvati uvek mogu da računaju na taj nacionalni naboj. Nikada nisam znao da objasnim zašto u Bosni ili u Srbiji nemaju isti takav osećaj kada igraju za svoju zemlju. Sa istih su prostora, sličan je mentalitet, a Hrvati uvek nađu veći motiv. Ne samo ova generacija, nego sve prethodne. Od osamostaljenja na ovamo. Zato ih i ima na svakom svetskom i evropskom prvenstvu”.

Verujem u Prosinečkog

BiH je sa Safetom Sušićem izborila istorijski plasman na Mondijal u Brazilu i samo zbog sudijske greške nije izašla iz grupe. Džeko, Pjanić, Lulić, Kolašinac… Imena koja obavezuju da se bude u vrhu kvalifikacione grupe. Ako ništa drugo, bar ispred Grčke:

“Belgija je bila izraziti favorit i nismo imali šta da tražimo u borbi za direktan plasman. Tačno je da smo morali da budemo drugi jer imamo kvalitetniji tim od Grka. Ja se 20 godina bavim trenerskim poslom, ceo život sam u fudbalu i ne umem još da objasnim šta se to dogodi u glavama igrača da posle 2:0 na poluvremenu, prime tri gola u nastavku susreta i ostanu bez bodova. Taj Kipar nas je skupo koštao. Došao je novi selektor, imam veliko poverenje u Prosinečkog. Moraće da izvrši smenu generacija na što bezbolniji način. Sviđa mi se što insistira na igri, traži od igrača da preuzmu odgovornost, da se ne boje, da igraju fudbal. Na neki način, traži novog Robija u bosanskoj reprezentaciji. A to je jako teško naći. Talenata ima, ali je naša liga nekvalitetna. Mnoga deca su sticajem okolnosti rano otišla u inostranstvo i među njima ne vidim nove Ibiševića, Džeka, Pjanića… Robi je u Azerbejdžanu ostavio pečat, nadam se da će tako biti i sa Bosnom i Hercegovinom”.

Bosna se u Brazilu namerila na Argentinu, a tadašnji selektor Pape Sušić ne vidi Gaučose u grupi favorita za titulu u Rusiji. Slično rezonuje i Musemić.

Argentina nije favorit

“Sampaoli ima neke čudne metode. Poziva igrače za koje samo on vidi da zaslužuju da budu na spisku reprezentativaca. Recimo, nema Dibale, Iguaina… Ikardi je pod znakom pitanja. A igraju neki iz argentinske lige koja nije na nivou najjačih evropskih šampionata. Nemaju oni ništa od priče da je vreme da Mesi konačno osvoji nešto u dresu nacionalnog tima. To slušamo pred svako Svetsko prvenstvo. Jasno je kao dan da to nije isti onaj Mesi iz Barselone. Slažem se sa Safetom da Gaučosi nisu ozbiljan kandidat za završnicu Mondijala”.

Poslednju titulu su osvojili zahvaljujući ‘Božijoj ruci’. Sada im ni to neće pomoći. Ne samo da je Maradona odavno u penziji, nego su fudbalski ‘mudraci’ izmislili video-tehnologiju.

“Spadam u one konzervativce koji ne prihvataju teko lako čari moderne tehnologije. Gubi se na prisnosti i komunikaciji. Nema više onog toplog ljudskog razgovora. Svi bulje u ekrane svojih kompjutera i mobilnih telefona. Tako je i VAR ubio draž fudbala. Zaustavlja se igra, sudija ide tamo, gleda snimak, tumači da li je penal, nije penal, da li je ofsajd, ko je igrao rukom… Sve to traje, publika se dosađuje. Ne sviđa mi se uopšte. Fudbal nije košarka. U dvorani ima 10.000 ljudi, a na tribinama 80.000. Sudijske greške su sastavni deo igre. Na ovim velikim turnirima nema zle namere. Zar mislite da je Majkl Oliver namerno oštetio Juventus protiv Reala? Ne, naravno. On je samo napravio ljudsku grešku zbog pada koncentracije u finišu meča. Kao što Iguain pogreši kada ne iskoristi zicer. Ili Bufon kada primi gol sa velike udaljenosti. Čak imam utisak da ta video-tehnologija nekako opusti sudije. Oni se oslone na činjenicu da će svaka loša odluka biti korigovana i ne usredsrede se dovoljno na razvoj situacije na terenu. Meni je mnogo važnije da sudija bude fizički spreman, da se u pravo vreme nađe na pravom mestu. U tom slučaju, sve vidi sopstvenim očima i ne treba mu bilo kakvo tehnološko pomagalo”.