Dalić: Plasman Hrvatske u nokaut fazu je obavezan

Još od čuvene Ćirine generacije koja je plasmanom u polufinale i osvajanjem bronze zahvaljujući pobedi protiv Holandije u meču za treće mesto, priredila jednu od najvećih senzacija u istoriji Mundijala, Hrvatska čeka na neki bljesak na završnom turniru Svetskog prvenstva. Zvuči kontradiktorno, ali tim koji je u svojim redovima imao vrhunske individualce i svaki put važio za potajnog favorita za plasman u završnicu šampionata, nikada od te ’98 nije izašao iz grupe.

Razloga je mnogo, ali jedan se nameće kao najlogičnije moguće objašnjenje. Komandant. Hrvati godinama lutaju sa rešenjima na selektorskoj funkciji i dovode trenere koji ni znanjem ni iskustvom nisu na nivou komplikovanog zadatka. Neki jednostavno nisu imali hrabrosti i harizme da zavedu red među vedetama (Ante Čačić), dok su drugi trajali kratko jer su se drznuli da podviknu nedodirljivima (Niko Kovač).

Teško je reći kojoj grupi pripada Zlatko Dalić. Činjenica je da nema mnogo staža u vrhunskom fudbalu. Počeo je na klupi Varteksa iz Varaždina, radio kao član stručnog štaba mlade reprezentacije, oprobao se u koži šefa struke Rijeke, Dinama iz Tirane i Slaven Belupa, da bi se u poslednjih sedam godina dokazivao u arapskom svetu (Al-Fejzali, Al-Hilal, Al-Ain).

Sa druge strane, oni koji dobro poznaju mladog ‘izbornika’ Hrvatske, kažu da se radi o smernoj i kompletnoj ličnosti koja tačno zna šta hoće u životu i u profesionalnoj karijeri. Njegove reči posle prijateljske utakmice sa Meksikom idu u prilog tvrdnjama ove druge struje: ‘Ne mogu više da trpim staru slavu. Hrvatska 10 godina nema rezultat, a ima strašnu ekipu. Tome mora da se stane na put. Neće biti privilegovanih, svako će morati da se izbori za svoje mesto u timu’.

Konstatacija koja se svakako ne odnosi na poziciju čuvara mreže. Tu su stvari jasne. Danijel Subašić je toliko superioran u odnosu na svoje konkurente Kalinića iz Genka i Livakovića iz Dinama da ga samo splet nesrećnih okolnosti (povreda, uvreda…) može sprečiti da odigra svaki minut za Hrvatsku na Svetskom prvenstvu. Monako je prepustio titulu Pari Sen Žermenu, ali je u iskusnom golmanu imao jednog od najzapežnijih aktera minule sezone u francuskom šampionatu. Ogroman broj stručnjaka i bivših golmana koji se razumeju u materiju, kažu da je Subašić nepravedno u senci mnogo zvučnijih imena, poput De Hee, Kurtoe, Ter Štegena, Oblaka ili Kejlora Navasa. Imajući u vidu kompletan utisak, hrvatski golman nema šta da pozavidi slavnijim kolegama iz drugih sredina.

U defanzivnoj liniji postoji samo jedna dilema. Vrsaljko je siguran uz desnu aut liniju, Vida i Lovren su neraskidivi štoperski tandem i ostaje otvoreno pitanje levog bočnog defanzivca. Ivan Strinić je najlogičnije rešenje, ali njegova više nego diskretna sezona u dresu Sampdorije ne uliva poverenje naciji da bi na Svetskom prvenstvu kvalitet svojih partija mogao da podigne na značajno viši nivo.

Da se ne lažemo. Bez obzira na parade Subašića i način na koji će se Strinić ili neki drugi bek uklopiti u ostatak odbrambenog bedema, svi planovi i ambicije Hrvatske zavise isključivo od raspoloženja virtuoza iz veznog reda. Retke su reprezentacije koje mogu da računaju na toliko talenta, mašte i magije na sredini terena kao što je slučaj sa našim zapadnim susedima. Dvojica su u Kijevu jurišala na treću uzastopnu Ligu šampiona sa Real Madridom, dok je treći dirigovao igrom novog šampiona Španije.

“Kao selektor Hrvatske, dakle kao najodgovorniji čovek za rezultate naše reprezentacije, moram da budem ponosan na taj podatak. Dodao bih još da je i Lovren bio deo spektakla u Kijevu i da je Šime Vrsaljko sa svojim Atletiko Madridom trijumfovao u Ligi Evrope” – kaže Zlatko Dalić na početku intervjua koji smo dobili zahvaljujući ljubaznosti kolega iz Anadolu Agency (AA) i sjajnoj saradnji sa ovom renomiranom novinskom kućom.

Hrvatska startuje utakmicom protiv Nigerije 16. juna u Kalinjingradu, pet dana kasnije ide na Mesija u Nižnjem Novgorodu, a grupnu fazu završava 26. juna u Rostovu protiv Islanda:   

“Za nas je najvažnija ta prva utakmica protiv Nigerije. Ishod susreta u Kalinjingradu uticaće na ambijent oko reprezentacije i u značajnoj meri će usmeriti naše ambicije u nastavku šampionata”.

Od osamostaljenja države, Hrvati su propustili samo jedno Svetsko pvenstvo (2010. u Južnoj Africi), budući da nisu ni imali priliku da se bore za plasman u SAD 1994. godine. Dva puta im se isprečio Meksiko na putu ka drugom krugu šampionata, a pre četiri godine u Brazilu, ni ubedljiva pobeda protiv Kameruna (4:0) nije bila dovoljna za plasman među 16 najboljih na svetu.

“Davno su prošla vremena kada ste mogli da računate na sigurna dva ili tri boda u grupi. Mi protiv Nigerije moramo da napravimo posao za dalje i da pobedom u toj utakmici olakšamo sebi posao. Argentina je jedan od najozbiljnijih kandidata za osvajanje titule. Tim koji u svojim redovima ima Lea Mesija, ima i obavezu da puca na visoko. Island je već dokazao koliko je nezgodna ekipa. Ne samo na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, već i u ovim kvalifikacijama u kojima su bili bolji od nas. I pored svega toga, smatram da plasman Hrvatske u nokaut fazu ne bi smeo da dođe u pitanje. Još od Francuske ’98 čekamo na neki iskorak na Svetskom prvenstvu. Uvek smo imali respektabilan tim, a nikada nismo ni grupu uspeli da prođemo. Zato u Rusiji primaran cilj mora da bude plasman u osminu finala. Posle ćemo ići korak po korak. Kada se uđe u eliminacionu fazu, sve je moguće. Uopšte ne razmišljam o tome, ključno je da najpre izađemo iz grupe”.

Kada su budu igrale utakmice na Svetskom prvenstvu u Kataru, Luka Modrić će imati 37, a Mario Mandžukić 36 godina.  

“Njima je ovo poslednje planetarno takmičenje u karijeri. Motiv više da zapnu i naprave nešto veliko. Ne samo njih dvojica. Naši asovi igraju u najvećim evropskim klubovima i što je važnije od svega, igraju, a ne statiraju. To znači da svakog vikenda imaju teške i jake utakmice. Spremni su za svaku nepredviđenu okolnost, znaju kako se bori sa pritiskom na tako važnim turnirima. Tačno je da su svi imali napornu sezonu, ali faktor umora je nešto sa čime će se susresti sve reprezentacije u Rusiji. Naša prednost je u tome što umemo da igramo srcem i boreći se za svoju državu lako neutrališemo osećaj umora”.

Upravo je nacionalni naboj karta na koju Srbija ne ume da igra. Propustila je Svetska prvenstva 2002. (Japan i Južna Koreja) i 2014. (Brazil), dok se u Nemačkoj (2006) i Južnoj Africi (2010) potpuno izgubila u vrtlogu nerealnih očekivanja:

“Srbija je poput Hrvatske u jednoj od najtežih grupa na Svetskom prvenstvu. Brazil je veliki favorit za osvajanje Zlatnog globusa. Ostale tri reprezentacije imaju apsolutno podjednake šanse za drugo mesto u grupi. Švajcarsku vodi iskusan selektor koji odlično poznaje kvalitete srpske reprezentacije. Kostarika je za mnoge nepoznanica, pa tako i za mene lično. Ipak, podatak da dolaze sa američkog kontinenta i da su izborili plasman na Svetsko prvenstvo bez doigravanja, poziva na oprez. Pre četiri godine su svima stavili do znanja šta znaju i koliko mogu. Pretpostavljam da je i mom kolegi Krstajiću najvažnije da prebrodi grupu i uđe u eliminacionu fazu. Neće mu biti lako, ali ja mu želim sve najbolje”.

Koliko god uspeli da prevaziđu svoje mogućnosti i koliko god ih poslužila sreća u Rusiji, teško je poverovati u senzacionalni rasplet Svetskog prvenstva u kome se Srbija i Hrvatska bore za jednu od medalja.

“Ne vidim nekog autsajdera koji bi iz senke mogao da iskoči u prvi plan i napravi senzaciju. Voleo bih da Hrvatska pomrsi račune favoritima i dogura do završnice šampionata. Bar da se približimo podvigu Ćirinih junaka. Brazil i Argentina su glavni favoriti. Ponavljam, kada imate Mesija u ekipi, retko ko može da vam stane na put. Tu su još Španija i Nemačka. Braniocima titule nedostaju neki bitni igrači iz onog tima koji je demolirao Brazil na prethodnom Mundijalu, ali su i u ovom sastavu veoma ozbiljan konkurent. Očekuje nas ultra zanimljiva borba za titulu. Pored fudbalskog kvaliteta, odlučivaće i faktor sreće”.

Na Svetskom prvenstvu nema četvorostrukog šampiona planete Italije, trostrukog vicešampiona Holandije i osvajača poslednja dva Kupa Amerike Čilea.

“Tačno. A nema ni SAD-a, reprezentacije koja u poslednjih nekoliko godina doživljava veliku ekspanziju. To ne znači da će Mundijal u Rusiji biti manje kvalitetan. Naprotiv. Sve te selekcije su otpale jer je bilo boljih od njih u kvalifikacijama. Dakle, imaćemo još jači šampionat i borba za svaki bod u grupnoj fazi predstavljaće prvorazredni spektakl. Ne bismo smeli da zaboravimo Rusiju. Tačno je da nisu pokazali neki kvalitet u prijateljskim utakmicama, ali prednost domaćeg terena može da bude od presudnog značaja na ovako izjednačenom turniru. Mnogo toga će biti jasnije posle grupne faze kada otpadnu oni koji nisu umeli da tempiraju formu za najvažniji događaj godine”.

Nekoliko kandidata za titulu, mnogo nepoznanica oko taktike pojedinih selektora, određena doza zebnje zbog mogućeg bojkota Engleza, strah od huligana… I samo jedna stvar u koju apsolutno niko ne gaji ni najmanju sumnju. Igrač koji se izbori za status otkrovenja Mundijala, završiće u dresu Real Madrida:

“Tako je bilo pre četiri godine sa Hamesom Rodrigezom koji je bljesnuo u dresu Kolumbije i odmah završio u redovima Kraljevskog kluba. Svetsko prvenstvo uvek izbaci nekog pojedinca. Ipak, mišljenja sam da niko ne može u istu ravan sa Mesijem. Argentinac je čudo od igrača i to bi konačno morao da dokaže i na reprezentativnom planu. Ukoliko bude na svom nivou i ukoliko selektor bude umeo da ga osveži tokom priprema za Svetsko prvenstvo, niko ga neće zaustaviti na putu ka tituli. Ronaldo je ponovo dogurao do finala Lige šampiona i ima ogroman motiv da tituli Evropskog šampiona iz Francuske doda i svetsku krunu. To je jedini trofej koji mu nedostaje pa da zaokruži jednu veličanstvenu karijeru. Tipujem i na našeg Luku. Za mene je Modrić najbolji vezni fudbaler na svetu i neko od koga čitava nacija očekuje mnogo na Svetskom prvenstvu”.

Mesi je ‘La Ligu’ završio u velikom stilu. Brutalnih 0:3 protiv Rome i bolna eliminacija iz Lige šampiona već u četvrtfinalu kao da su trgli Argentinca iz letargije i naterali ga da ubaci u petu brzinu. Zaustavio se na cifri od 34 gola u šampionatu, što je ukupno 45 na 54 utakmice ove sezone u svim takmičenjima. Kako obuzdati zver koja se tek sprema da urlikne i osvoji plen:

“Nema tu nekog posebnog recepta. Ukoliko se budemo bazirali na njegovu striktnu markaciju, napravićemo kardinalnu grešku. Prosto je nemoguće čuvati Mesija ‘jedan na jedan’. Uvek će izmisliti nešto, napraviti štos, doneti višak na terenu. Rešenje je u zgusnutoj i kompaktnoj odbrani. Nekoliko igrača mora biti u njegovoj blizini, spremni da ga u svakom trenutku preuzmu ili da naprave korekciju ukoliko on pobegne prvom čuvaru. Mesi se kreće između protivničkih linija, drugim rečima ima ga svuda u fazi napada. U odbrani ne dobija neke specijalne zadatke i zato je uvek odmoran i svež kada Argentina oduzme posed protivniku. Glavni naš cilj biće da Mesi ne primi loptu, jer ako je primi i okrene se licem ka golu, onda je neuhvatljiv”.

Hrvatska nije blistala u poslednje dve provere (Peru i Meksiko) i rezultat je pokrio neke očigledne nedostatke u igri Dalićevog tima. Čak je ta druga provera u oslabljenom sastavu (selektor dozvolio šestorici vedeta da se vrate u svoje klubove, što je izazvalo bes jednog od najiskusnijih Vedrana Ćorluke) ostavila jači utisak jer nije bilo čiste improvizacije i podudaranja uloga na terenu kao u susretu sa Peruom.

Uloga zadnjeg veznog je rezervisana za Milana Badelja iz Fiorentine jer je zahvaljujući sposobnosti da drži poziciju ispred zadnje linije mnogo korisniji od Brozovića, iako obojica podjednako dobro učestvuju u fazi organizacije napada.

Ključno je pitanje adaptacije jednog od dvojice genija na poziciju koja ne odgovara njegovim idealnim perfomansama. Modrić i Rakitić su glavni mislioci hrvatskog tima, ali ne mogu obojica na ‘osmicu’. Jedan će morati da se žrtvuje kao ‘desetka’ između dva krilna igrača u ofanzivnom triju i imaće sužen prostor da ispolji sve ono zbog čega je dospeo u sazvežđe fudbalskih zvezda.

Od načina na koji Dalić bude posložio dva svoja najbolja igrača, zavisiće i raspored uloga u napadačkom redu. Mandžukić i Perišić odskaču i prave razliku na utakmicama Serije A, ali je teško očekivati da će se Mario na krilnoj poziciji staviti u službu kolektiva i ‘ginuti’ u oba pravca kao kod Alegrija u Juventusu. Uzgred budi rečeno, Strinić nije isto što i Aleks Sandro.   

Kramarić igra u životnoj formi i polaže puno pravo na mesto centralnog napadača, dok se Rebić nametnuo golovima u finišu Bundeslige i ‘dopijetom’ u finalu Kupa Nemačke protiv diktatora iz Minehna i neće se tako lako pomiriti sa ulogom epizodiste na Svetskom prvenstvu.

Ukoliko se odupre efektima balkanskog mentaliteta i svoj enormni pojedinačni potencijal ukomponuje u službu kolektiva, Hrvatska može mnogo u Rusiji. Koliko? Zavisi od Modrića i Rakitića.