Francuska: Grizman, Pogba, M‘Bape… Puca od talenta, ali šta nedostaje?

Pre tačno 20 godina fudbalska reprezentacija Francuske prvi i jedini put postala je šampion sveta. Tadašnji kapiten sadašnji je selektor – Didije Dešam.

Pod sobom ima izuzetno talentovanu generaciju sposobnu da dođe do same završnice, a Francuzi ne kriju da im je cilj titula šampiona sveta – to je u razgovoru za Sportifico potvrdio Marsijal Debo, mladi novinar kojem su fudbal i taktika uža specijalnost.

Takođe, on je govorio o tome koji su igrači najvažniji, ko bi mogao da se pojavi kao moralni lider tima, zatim o Grizmanu, Dembeleu i Pogbi, nedostatku identiteta, talentu tima, selektoru Dešamu…

Koju dvojicu ili trojicu igrača smatrate najvažnijima u ekipi Francuske i zašto?

Pre svih, izdvojio bih Antoana Grizmana – on je jedan od najtalentovanijih u timu, ali gledajući njegovu ulogu i nivo odgovornosti u klubu, verovatno i najkonstantniji od svih. Radeći sa trenerom Dijegom Simeoneom, postao je jedan od najboljih igrača na svetu, a posebno je napredovao u defanzivi. Pol Pogba verovatno je najtalentovaniji, ima potencijal da u karijeri osvoji Zlatnu loptu, ali po mom mišljenju, njegov mentalni sklop nije podesan da bude vođa. Poslednji je Kilijan M‘Bape, izuzetno je vešt sa loptom i mogao bi da bude iks faktor Francuske u Rusiji. Za njega ništa na terenu nije nemoguće, iako ima samo 19 godina.

Kako biste opisali taktički profil Trikolora?

Teško je do kraja proniknuti u to kako ovaj tim igra, to je verovatno osnovni problem otkad je Didije Dešam postao selektor, čak ni mi ovde ne znamo tačni identitet tima. Najpoznatija stvar jeste da Dešam voli da igra sa dvojicom zadnjih veznih (Kante i Matuidi uglavnom), tako da to daje notu defanzivno nastrojene ekipe. Ali ponekad, na primer u mečevima sa Bugarskom i Španijom nedavno, Dešam je odabrao 4-3-3 sa dvojicom ofanzivno nastrojenih vezista, dok je Kante bio tu da osigura prostor ispred odbrane.

Drugo pitanje jeste na koji način uklopiti sav taj potencijal u napadu, a upravo tu će se verovatno “lomiti“ da li Francuska može da bude kandidat za titulu ili ne. Mislim da Dešam još nema pravu formulu u glavi. Žiru u tandemu sa M‘Bapeom? Samo M‘Bape? Samo Žiru? Grizman? Probao je skoro sve, a u poslednjoj utakmici sa Rusijom, M‘Bape je dokazao da može da bude naš jedini napadač u formaciji 4-3-3. On bi mogao da bude u tandemu sa Grizmanom, ali još bolje je da Grizman igra na boku, kao u tom sistemu i Dembele – iako nije imao baš sjajnu sezonu, svojim igračkim profilom savršeno se uklapa u tu formaciju 4-3-3 kao krilni igrači.

U odbrani nam je osnovni problem na bekovskim pozicijama. Mendi je bio povređen cele sezone, a na desnoj strani niko nije imao dobru sezonu osim Pavarda iz Štutgarta. Nada je da bi to možda mogao da pokrije Debuši, koji iza sebe ima šest obećavajućih meseci u Sent Etjenu. Verovatno smo najslabija velika nacija kada je reč o bekovima – Kurzava je razočarao ove sezone, Dinj jedva igra, Mendi je bio povređen, a Sidibe je igrao užasno u Monaku.

Da zaključim, za razliku od recimo Španije ili Portugala sa Fernandom Santošem, čini mi se da Francuska nema toliko jasnu taktičku strukturu i disciplinu, te da se prevashodno oslanja na talenat svojih igrača.

Didije Dešam selektor je od 2012. godine i bio je na korak da osvoji Euro pre dve godine. Kakav je njegov odnos sa igračima, a kakav sa medijima i javnošću?

U Francuskoj nemamo čoveka koji je simbol za reč “pobeda“ više od njega. Bio je kapiten najboljeg francuskog tima u istoriji, a osvajao je titule i sa Olimpik Marsejom, kao i sa Juventusom u zlatnom dobu Serije A. Kao trener je zadržao šampionski mentalitet radeći u Monaku, Juventusu i Marseju, a postao bi apsolutni idol nacije da smo pre dve godine osvojili Evropsko prvenstvo. Ima nekolicinu igrača kojima veruje i njih će uvek pozvati, čak i ako oni ne igraju redovno u svojim klubovima.

Od poraza u finalu EP, kritike su češće i njegov mandat smatraće se neuspešnim ako ne osvoji titulu na Mundijalu. Na raspolaganju mu je veliki broj fantastičnih fudbalera i zato “mora“ nešto da osvoji. Takođe, kritikuju ga i zbog “slučaja Benzema“, neki smatraju da bi s njim u timu Francuska dobila Portugal u finalu. To je bila hrabra odluka, odreći se igrača koji tako dugo nastupa za veliki klub poput Real Madrida, ali ostao je dosledan. Zato i jeste pobednik, i uvek će biti pobednik.

Gaji dobar odnos sa novinarima – pričljiv je i otvoren, mnogo otvoreniji od Zidana na primer. To što je bio kapiten sigurno ga je učinilo svesnijim značaja komunikacije s medijima i toga kako ona treba da se odvija.

Koliko Usman Dembele može da ponudi timu posle loše prve sezone u Barseloni?

To je jedno od važnijih pitanja za nas pred Mundijal. Poseduje fudbalska oruđa da postane jedan od najboljih igrača sveta u narednih pet godina, ali jasno je da mora da se ponaša profesionalnije i da nauči da bude odgovoran. Sve je za njega išlo munjevito, od Rena do Barselone i mislim da će u Kataloniji postati pravi profesionalac – to znači da vodi računa o telu, da zna kada treba da se odmara, kako da se hrani itd. Sada ne bih rekao da može da bude nosilac igre, polako se vraća posle povrede i još je vrlo mlad. Ipak, mogao bi da bude koristan kao džoker sa klupe i tip je čoveka koji ne oseća tremu, što može da bude dragoceno na Svetskom prvenstvu.

Nešto ranije spomenuli ste Grizmana kao jednog od ključnih igrača – ima li on u sebi liderske kvalitete, ne samo fudbalski, nego i mentalno?

Lično, sumnjam u to, u taj psihički deo. Čudno je to, u Atletiku sa Simeoneom ponaša se kao general, kao autoritet, ali tog Grizmana jednostavno ne vidimo u dresu Francuske. S obzirom na to kakvu sezonu je Pogba imao, možda Grizman shvati da mora tu odgovornost da preuzme na sebe – negde ima to u sebi i legitimno je da on bude vođa. Nadam se da će se probuditi u tom smislu jer će u suprotnom Francuska teško da osvoji titulu.

Ako to ne bude Grizman, ko još može da bude moralni vođa tima, neko ko Francusku može da pogura napred kada je teško?

Vidim još dvojicu igrača u toj ulozi. Prvi je Rafael Varan, koji je štoper u jednom od najboljih klubova na svetu i koji sada juri treću uzastopnu titulu prvaka Evrope. Istovremeno je i na vrhuncu karijere, ali i sa još mnogo dobrih godina pred sobom. Bio je okružen tolikim zvezdama i počeo je da uči brže i da napreduje, Rusija je savršena prilika da to i pokaže. Humels ga je potukao 2014. godine, tako da ima i dodatni motiv.

Drugi igrač jeste N‘Golo Kante. Baš kao Matuidi, on se nalazi gde god je timu potrebno i olakšava posao drugima. Ipak, on poseduje i nešto više od Matudiija – jednostavnost u igri. Samo ga pogledajte, sada je jedan od najboljih zadnjih veznih na svetu, a nije se promenio nimalo u poređenju sa periodom kada je igrao na znatno nižem nivou. Samo igra svoju igru, uvek daje sve od sebe i uradi ono što se od njega traži. Zašto se na njega ne osloniti?

U prethodnim prijateljskim utakmicama Francuska je izgubila od Kolumbije 3:2 i pobedila Rusiju 3:1. Šta vas je ohrabrilo, a šta zabrinulo u te dve utakmice?

Negativno je to što naši štoperi Varan i Umtiti, iako su među deset na svetu i igraju za Real i Barselonu, ipak igraju slabije u tandemu za Francusku. U klubovima uz sebe imaju Ramosa i Pikea, to je tačno, ali moraju da nađu nivo igre iz klubova ako Francuska želi da se nada tituli. Nije bilo poželjnih automatizma i sigurnosti. Oni su nam naročito važni jer je Košelni u padu.

Ponoviću, najpozitivniji utisak je M‘Bape – iako je protivnik bila “samo“ Rusija, posle takvih partija čovek pomisli da bi on mogao da bude naš glavni igrač na Mundijalu. Takođe, dopala mi se i igra Tolisoa, pokazao je da treba da igra pre Rabioa.

Put do Rusije bio je krivudav – Francuska je remizirala sa Belorusijom i Luksemburgom, ali je ipak završila kao prva ispred Švedske i Holandije. Kako biste vi ocenili kvalifikacije?

Najvažnije je da je ostvaren direktni plasman, ali istina je da je igra mogla da bude mnogo bolja. O tom meču sa Luksemburgom neću ni da govorim, apsolutna je sramota tu ne pobediti, a mislim i da smo generalno morali da budemo ubedljiviji jer smo znatno bolji od suparnika. Moglo je i dodatno da se zakomplikuje, ali srećom nije jer je bilo i odličnih mečeva poput pobede nad Holandijom 4:0, nadigrali smo i Šveđane. Zasluženo smo prošli, ali nije to nešto na šta treba da budemo ponosni.

Govorili smo nešto ranije o Pogbi, sada je bio pod velikim pritiskom u Mančester Junajtedu, možda to učini da zaigra opuštenije za reprezentaciju?

Nadam se da će biti tako, ali videli smo u prošlosti da je komplikovan odnos između Francuske i Pogbe. U jednoj utakmici pokaže nam da nemamo nikog boljeg, a onda u drugoj nestane. Jasno je da očekujemo više od njega, a možda i on strpljivo čeka Mundijal da stavi tačku na debatu u vezi sa svojim kvalitetom. Ono što me čini sumnjičavim jeste način na koji komunicira na društvenim mrežema i na televiziji. Kada prolaziš kroz lošu sezonu, trebalo bi da se koncentrišeš na rad u tišini, ispod radara. Kada bi bio malo skromniji, ne bi bilo ni tolikih priča i debata o njemu.

Australija, Peru i Danska – na prvi pogled nije teška grupa, gde može da se zakomplikuje?

Čekaju nas okršaji sa tri različita pristupa fudbalu, pa će biti interesantno kako će Francuska reagovati na to. Kako igrati protiv Perua koji će verovatno biti veoma agresivan, a kako protiv Australije koja će umnogome biti nepoznanica? Mislim da je za Francusku ključno da mečevima pristupi autoritativno – uz dužno poštovanje tim ekipama, mi smo Francuska, jedan od najboljih timova na svetu, i treba tu grupu da završimo sa devet bodova.

Šta biste rekli da je najveća snaga, a šta najveća slabost francuskog tima?

Po mom mišljenju, i najveća snaga i najveća slabost sastoje se u istom – mladosti. M‘Bape, Dembele, Toliso, Umtiti, svi oni su vrlo mladi. To postaje prednost kada treba da igraš oslobođeno i može da napravi razliku u neizvesnim mečevima, ali može da bude i nedostatak kada se sastaješ sa iskusnijim timovima poput Španije recimo jer oni mogu da te poraze mudrošću ili da te pobede na iskustvo čak iako nisu bolji u datoj utakmici. To se desilo u finalu Eura sa Portugalom – ta utakmica, pa još kod kuće, to ne sme da se izgubi! Sa jednim ili dvojicom vođa, siguran sam da bi Francuska pobedila. Postoji ona izreka po kojoj se finale ne igra, finale se pobeđuje, a u tom smislu mi smo znatno slabiji od Nemačke i Španije.

Možete li da izdvojite jednog ili dvojicu fudbalera koji bi mogli da bljesnu iz drugog plana?

Prvi je Toliso. Imao je vrlo interesantnu sezonu u Bajernu, igrao je odlično u prvoj godini pošto je napustio klub u kojem se afirmisao. Pitao sam se kako će se snaći u tako velikom klubu, ali redovan je u timu. Ljudi ga porede sa Rabioom, ali za mene dileme nema, Toliso je nivo iznad. Rabio je možda talentovaniji, ali je tip igrača koji bira utakmice i razočarao je ovo sezone. Zato ga Dešam nije ni pozvao.

Drugi igrač će vas možda iznenaditi, ali u pitanju je Matje Debuši, pod uslovom da se Sidibe ne oporavi na vreme. Izgubio se Debuši u Arsenalu, ali se vratio u Francusku i ponovo pronašao sebe. Nemamo nikog drugog ko može da igra na nivou tima koji želi da osvoji titulu.

Ukoliko svi budu spremni, kojih startnih 11 biste vi izveli na startu Mundijala

Formacija 4-1-2-3: Ljoris – Debuši, Mendi, Varan, Umtiti – Kante – Toliso, Pogba, M‘Bape, Žiru, Grizman.

Prošlo je 20 godina otkad je Francuska postala prvak sveta sa Dešamom kao kapitenom – možete li da uporedite taj tim sa sadašnjim?

Treba naglasiti da se fudbal mnogo promenio od tog doba. Sada igrači poput Dembelea i M‘Bapea igraju vrlo mladi u najvećim klubovima, nose se sa više pritiska (visina transfera, društvene mreže…), ali su pokazali i da ranije mogu da igraju najvišem nivou. Teško je porediti jer osvajanje SP automatski te čini velikim igračem, ali ako pomnije pogledamo sastav iz 1998, videćemo da ima nekih igrača koji nisu bili tako dobri kao što ljudi misle. Ovom timu ipak nedostaju ključni sastojci onog iz ‘98 – jedan “superigrač“ i kreator poput Zidana, kao i kapiten/vođa kakav je bio Dešam, pošto sadašnji kapiten Ljoris nije ni blizu da vodi tim na način na koji je to činio Dešam. Zajednički im je talenat, sadašnji tim verovatno je jedan od naših najtalentovanjih svih vremena.

Za kraj, vaša prognoza – koliko Francuska daleko može da dogura?

Francuska može da osvoji titulu. Gledajući tim, bilo bi veliko razočaranje da ispadnemo pre polufinala. Čak iako se u ovom trenutku Nemačka, Španija i Brazil čine superiornima, Mundijal nikada ne prođe potpuno u skladu s očekivanjima – veliki mogu da padnu, mali da se uzdignu. Francuska s pravom cilja trofej.

16. jun (12.00) – Kazanj (Kazanj arena)
FRANCUSKA – AUSTRALIJA
21. jun (17.00) – Jekaterinburg (Centralni stadion)
FRANCUSKA – PERU
26. jun (16.00) – Moskva (Lužniki)
DANSKA – FRANCUSKA