Hrvatska: Modrić drži ključ i Kramarić može da zablista, ali problem nije samo na terenu

Prošlo je 20 godina od najvećeg uspeha u istoriji hrvatskog reprezentativnog fudbala – tada je ekipa sa Šukerom, Bobanom, Jarnim, Bilićem, Prosinečkim, Štimcem i ostalima bila treća na svetu, uz blistave trijumfe nad Nemačkom i Holandijom, kao i tesni poraz od budućeg šampiona Francuske u polufinalu.

Sadašnja generacija Hrvatske ima brojne fudbalere koji su nosioci u vodećim evropskim timovima, ali još nije ostvarila sličan prodor. Na Evropskom prvenstvu 2008. godine Hrvatsku su sekunde delile od polufinala, ali na svetskim šampionatima od te 1998. triput su ispadali u grupama, a 2010. se nisu kvalifikovali.

Bernard Jurišić, jedan od najuglednijih hrvatskih sportskih novinara, u razgovoru za Sportifico analizirao je igru Hrvatske, njene najbolje fudbalere i slabe tačke, selektora, ali i ono što okružuje nacionalni tim.

Ako biste morali da izaberete dvojicu-trojicu najvažnijih fudbalera, koji bi oni bili?

Vertikala iskusnih Subašić–Ćorluka–Modrić–Mandžukić čini kičmu hrvatske reprezentacije već godinama. Ipak, najvažniji faktor je kapiten Luka Modrić, koji je u reprezentativnom dresu retko u blistavim izdanjima kakva pruža u Realu Madridu. Takođe za njega važi da, iako jeste sjajan fudbaler, nije vođa i nema kapitensku harizmu kakvu su pre njega imali Zvonimir Boban, Niko Kovač ili Darijo Srna. U Modrićevim rukama je ključ dobre igre, ali i atmosfere unutar svlačionice, koja u poslednje vreme nije najbolja.

Koja je osnovna formacija tima, kako se Hrvatska brani, a kako napada?

Hrvatska najčešće igra u formaciji 4-2-3-1 ili 4-1-4-1, iako i klasičnih 4-4-2 dolaze u obzir zbog profila igrača kojima danas raspolaže. Dalić je po svom dolasku poprilično rasteretio Modrića defanzivnih uloga, dao mu je više slobode i gurnuo ga mnogo bliže golu nego što je to slučaj u Realu. Posle godina u kojima je Hrvatska bila deficitarna na krilima, sada Dalić ima nekoliko okomitih i brzih igrača poput Ivana Perišića, Marka Pjace, Anta Rebića, pa i Marija Mandžukića koji u Juventusu igra na toj poziciji. Vezni red je pretrpan”kreatorima”, bez pravog čistokrvnog “razbijača”, a zbog problema s levim bekom, koketiralo se i s idejom da se u zadnjoj liniji igra s trojicom štopera (ta će solucija doduše teško proći, osim možda u slučaju nužde u određenim delovima utakmice).

Kakva je situacija sa selektorom Zlatkom Dalićem – kakav je njegov odnos sa fudbalerima, a kakav sa medijima?

Dalić je za kormilo reprezentacije došao u poslednjem kolu kvalifikacija i uspešno ih je završio, iako je Hrvatskoj pretilo ispadanje posle “selektora na daljinski upravljač” Anta Čačića. Vodio je tek pet utakmica, tri u kvalifikacijama i dve na američkoj turneji, pa je teško govoriti o njegovom odnosu sa svlačionicom koja je već znala da okrene leđa njegovim prethodnicima koji im se nisu sviđali. Posle Čačića, Dalić je dočekan s olakšanjem, ali to više govori o Čačiću nego o Daliću, koji je svoje trenersko ime izgradio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Dalić uglavnom uživa podršku medija, ali kao i obično, sudiće mu rezultati.

Šta biste rekli da je najveća snaga, a šta najveća slabost hrvatskog tima?

Najveća snaga u ovom trenutku jeste istinski raskošan kvalitet unutar svlačionice, u kojoj su fudbaleri iz početnih 11 Reala, Barselone, Juventusa, Intera, Milana, Liverpula, Atletika… Nikada Hrvatska nije imala toliko igrača u toliko važnim ulogama toliko velikih klubova. Atmosfera i simbioza s navijačima i čitavom nacijom u poslednjih 25 godina bila je najjače pogonsko gorivo hrvatske reprezentacije. Ipak, poslednjih godina dobre vibracije između reprezentacije i navijača narušene su zbog kritika javnosti na račun “zatvorenog” HNS-a, ali i zbog sudskih procesa za kriminal u fudbalu u koji su upleteni i neki reprezentativci. Hrvatski je fudbal opterećen brojnim poteškoćama koje se sve više odražavaju i na reprezentativnu svlačionicu, što bi mogao da bude problem, posebno ako rezultatski ne krene prema očekivanjima.

Odbrana deluje kao najveći problem, pogotovo štoperske pozicije, neki kažu i golman. Da li to smatrate tačnim, kako bi to trebalo rešiti?

Istina je da odbrana Daliću zadaje najviše glavobolje. Šef odbrane Vedran Ćorluka zbog povrede je pauzirao više od pola godine i još nije u punom pogonu, a pitanje je hoće li biti i do početka SP. Domagoj Vida zimus je iz kijevskog Dinama prešao u Bešiktaš i nije baš briljirao u novom dresu, dok Dejan Lovren, uprkos činjenici da je s Liverpulom ušao u finale Lige šampiona, ne uliva poverenje kakvo Dalić i javnost imaju u zdravog Ćorluku i spremnog Vidu. Tin Jedvaj nije standardan u Bajeru, a Matej Mitrović bio je potpuno van rotacije u Bešiktašu dok nije otišao na pozajmicu u Klub Briž. Mladi Duje Ćaleta-Car odigrao je odličnu sezonu u Red Bul Salcburgu s kojim je došao do polufinala Lige Evrope, ali Dalić će se teško upuštati u eksperimente ukoliko Ćorluka, Vida i Lovren budu zdravi.

Veliki problem predstavlja pozicija levog beka na kojoj je najtanja konkurencija, a Ivan Strinić, nominalno prvo rešenje, betoniran je na klupi Sampdorije čitavo proleće jer na leto prelazi u Milan. Pozicija golmana najmanje je problematična, Danijel Subašić i dalje brani na visokom nivou, a po potrebi tu je i Lovre Kalinić, najbolji čuvar mreže belgijske lige.

Neki od ljudi sa kojima smo razgovarali smatraju da je sadašnja generacija prošla zenit i da su neki od nosilaca već u godinama (Modrić, Mandžukić, Rakitić…). Jeste li saglasni sa time i je li ovo poslednja šansa ove generacije za veliki rezultat na velikom takmičenju?

Rusija je definitivno poslednja šansa ove generacije. Spomenuta kičma ove reprezentacije – Subašić (34), Ćorluka (32), Modrić (33) i Mandžukić (32) – verovatno će se oprostiti ili smanjiti svoj značaj posle Mundijala. Tridesetima se bliže i Ivan Rakitić, Nikola Kalinić, Dejan Lovren, Ivan Perišić, Domagoj Vida, Milan Badelj, pa je jasno da hrvatska reprezentacija ima prilično iskusnu ekipu koja bi u Rusiji trebalo da ponudi ono najbolje što je s ovom generacijom dosad pokazala. Pitanje je, međutim, hoće li u Rusiji Dalić imati hrabrosti da zrelu i iskusnu ekipu “prokrvi” ponekom injekcijom mladih i gladnih.

Poraz od Perua 2:0, pobeda nad Meksikom 1:0 u martovskim prijateljskim utakmicama. Šta ste videli na tim mečevima da vam se dopalo, a koji su se problemi u igri javili?

Turneja po SAD poslužila je tek kao nekakva vrsta “team-buildinga”, iako je na kraju i to propalo jer se većina igrača iz prve postave vratila u Evropu posle poraza od Perua. Te dve poprilično neozbiljne utakmice ništa posebno nisu otkrile, iako je Dalić posle Meksika, kojeg je pobedio “drugom” postavom, izjavio kako niko neće imati pretplatu na početnu postavu u Rusiji. Ipak, teško je verovati da će bilo ko od “senatora” koji su se ranije vratili u Evropu izgubiti svoje mesto u startnih 11 zbog toga što su njihove rezerve izgledale bolje i gladnije.

Kad smo kod toga – ako biste morali da birate prvih 11 za prvi meč na Mundijalu, pod uslovom da su svi zdravi, kojih biste odabrali?

Subašić – Vrsaljko, Ćorluka, Vida, Strinić – Pašalić, Rakitić – Perišić, Modrić, Mandžukić – Kramarić.

O kojim hrvatskim igračima sada niko ne govori, a vi mislite da bi možda mogli prijatno da iznenade na Mundijalu?

Ante Rebić iza sebe ima odličnu sezonu u Ajntrahtu i mogao bi da bude zanimljivo “tajno oružje” s klupe. Marko Pjaca se pomalo zagubio posle teške povrede, ali polusezona u Šalkeu počela je da ga vraća u život. Mario Pašalić se već petu sezonu izborio za mesto u pet različitih klubova i liga (Čelsi ga je kupio od Hajduka i slao na pozajmice u Elće, Monako, Milan i moskovski Spartak) i mogao bi da bude fino defanzivno osvjženje iza leđa zvezdanog veznog reda. Dogode li se neke povrede ili kartoni, možda bi i Duje Ćaleta-Car mogao da uskoči u vatru. Ipak, ako bi trebalo da tipujem na igrača koji se prilično retko spominje, a mogao bi da zablista u Rusiji, onda je to Andrej Kramarić. Napadač sjajne tehnike i “šukerovskog” osećaja za gol.

Argentina, Island, Nigerija. Nimalo laka grupa, kako bi Hrvatska trebalo da se suprotstavi svakom od rivala?

Mesijeva Argentina, u njegovom verovatno posednjem pokušaju da se popne na svetski reprezentativni tron, biće najzahtevnija prepreka. Činjenica da Hrvatska ima najviše problema u zadnjoj liniji ne zvuči nimalo optimistično kad vas na suprotnoj strani očekuje najbolji fudbaler današnjice, ali Hrvatska je često protiv najboljih protivnika znala da izgleda najbolje. Od Argentine je Hrvatska poražena na SP 1998, pa je svejedno došla do polufinala i zato se mnogo više pažnje pridaje drugim dvama protivnicima koji nisu nimalo bezazleni.

Nigerija Hrvatsku očekuje na otvaranju u Kalinjingradu, a s tom reprezentacijom Hrvatska nikad u istoriji nije igrala. Trkački i telesno potentna afrička reprezentacija u teoriji bi mogla da stvoriti mnogo problema starijoj i sporijoj Hrvatskoj, ali iskustvo s prošlog SP u Brazilu sugeriše drugačije. Tamo je Hrvatska ukrstila koplja s još jednom afričkom reprezentacijom koju je takođe vodio nemački selektor (Kamerun) i isprašila je s ubedljivih 4:0. Nigerija je najveća nepoznanica, pa je za poslednju proveru uoči puta u Rusiju odabran Senegal, koji će glumiti “Orlove” i Dalićevoj ekipi pokušati da simulira ono što ih čeka nedelju dana kasnije.

S Islandom Hrvatska već ima poprilično iskustva jer su se te dve reprezentacije susretale i u baražu za Mundijl 2014. i u kvalifikacionoj grupi za SP u Rusiji. Hrvatska je u Zagrebu prilično rutinski pobedila 2:0, ali u Rejkjaviku je slavio Island pogotkom u poslednjim minutima. Igrački kvalitet bez ikakve dileme je na strani Hrvatske, ali neće biti lako skršiti islandski timski duh u njihovom istorijskom prvom nastupu na SP. Ipak, po svim procenama i prognozama, Hrvatska i Argentina trebalo bi da nađu put do osmine finala.

Konačno, vaša prognoza – koliko može Hrvatska?

Kod hrvatske reprezentacije postoji samo jedno pravilo. To da nema nikakvog pravila. Hrvatska je sposobna da odigra maestralne predstave protiv najtežih protivnika, ali i da podbaci kad se to od nje najmanje očekuje. Hrvatska ima igrački kvalitet kojim se može svrstati u sâm vrh svetskog reprezentativnog fudbala, ali i prilično čudnu atmosferu oko tima, koja je posledica brojnih zanemarivanih problema koji su se u hrvatskom fudbalu nagomilavali dve decenije. Ako želite moj kladioničarski savjet, stavite novac da će Hrvatska dogurati do (polu)finala. A na drugom tiketu stavite da će ispasti u grupi. Jer apsolutno je moguće i jedno i drugo.

16. jun (21.00) – Kalinjingrad (Arena Baltika)
HRVATSKA – NIGERIJA
21. jun (20.00) – Nižnji Novgorod (Nižnji Novgorod stadion)
ARGENTINA – HRVATSKA
26. jun (20.00) – Rostov na Donu (Rostov arena)
ISLAND – HRVATSKA