U Karađorđu iz Topole započeo je svoju igračku karijeru. Vrlo rano ispunio je dečački san – sa 12 godina obukao je dres Crvene zvezde. Kao omladinac i senior promenio je nekoliko klubova u Srbiji, išao na probe u inostranstvo, ali za veći uspeh nedostajalo mu je malo sreće. U 23. godini vratio se u matični klub, odigrao poslednju utakmicu i odlučio da svoje ciljeve u fudbalu ostvari sa druge strane aut linije.
Upoznajte Ivana Ilijevskog, trenera Global Premier Soker akademije na Rod Ajlendu i člana Sportifico mreže.
Global Premier Soker je fudbalska akademija koja radi sa decom od tri do 19 godina. Fukcioniše u 27 američkih saveznih država, a ambicije su da se proširi i na ostale kontinente. Kao najveća akademija već četiri godine je filijala Bajern Minhena i njihov zvanični partner za Severnu Ameriku. Glavna franšiza nalazi se u Masačusetsu, a Ivan je od maja 2016. godine deo Rod Ajlend franšize.
“Radim kao trener u akademiji puno radno vreme i ceo dan sam posvećen fudbalu. Ujutru sam u kancelariji, završavam administrativne poslove i komuniciram sa roditeljima dok je ostatak dana ispunjen treninzima. Budući da vodim četiri ekipe, imam minimum dva-tri treninga svakog dana, a pored toga vodim ženski tim srednje škole koja se takmiči u najvišem rangu.”
Ivan Ilijevski proglašen je trenerom godine GPS akademije | Foto: Privatna arhiva
U akademiji je glavni trener ženskih ekipa 2001, 2004. i 2007. godište, kao i dečaka rođenih 2005. godine.
“Svi moji timovi takmiče se u Premier ligi Nove Engleske, sezona se sastoji iz jesenjeg i prolećnog dela. Pored toga, godišnje igramo i pet velikih turnira – Labor day, Columbus day, March madness, Memorial day i Fathers day. Zahvaljući dobrim rezultatima, dobio sam nagradu za najboljeg trenera 2017. godine što mi je najveće individualno priznanje u dosadašnjioj karijeri. ”
Do GPS akademije dovela ga je velika želja za napretkom. Sam je pronašao oglas za posao, prošao sve testove, zadovoljio kriterijume i započeo svoju priču sa druge strane Atlantika.
“Čitav proces je detaljan i drago mi je što sam uspeo da prođem sve korake i zaslužim posao. Iz ove pozicije žao mi je samo što ranije nisam napravio ovakav korak. Akademija je odlična sredina za sve mlade trenere koji žele da uče i razvijaju se. Uslovi su sjajni, radi se sa dečacima i devojčicama u različitim kategorijama i ako ste vredni i volite to što radite, napredak je zagarantovan.”
Sa devojkama 2004. godišta posle osvojenog turnira u Konektikatu za “Columbus Day 20017” | Foto: Privatna arhiva
Kada se prijavljivao za GPS akademiju, Ivan je sam morao da sastavi svoju radnu biografiju. Dolaskom na Sportifico mrežu, omogućio je sebi da beleženjem rezultata automatski gradi svoj CV i u svakom trenutku ima uvid u svoje rezultate i kvalifikacije.
“Sportifico je sjajna stvar jer se pre svega sportisti mogu povezati i pratiti karijere međusobno. Naravno, CV je jako bitan a ja sam to shvatio tek kada sam zahvaljući njemu dobio posao u akademiji. Pored toga što je korisna, mreža je i zanimljiva. Što više ljudi sazna za Sportifico i počne redovno da ga koristi to će biti bolje za sve članove mreže.”
Pored toga što razume potrebe trenere da imaju CV, svestan je i važanosti CV-a za igrače. Uprkos trudu, zalaganju i želji, on nije uspeo da ostvari svoje snove kao igrač.
“Fudbal sam počeo da treniram u Karađorđu, a sa 12 godina sam dobio poziv da igram za Zvezdu. Tada sam ispunio svoj dečački san, tri godine sam nosio crveno-beli dres i uprkos maloj minutaži postigao dva gola. Kao mlađi sam igrao još i za Rad, Železničar, Železnik i Žarkovo. Kasnije sam išao na probe u Portugal, Holandiju i Austriju ali je uvek nedostajalo malo sreće da pronađem pravu sredinu. Vratio sam se u Karađorđe kada sam imao 22 godine, odigrao svoju poslednjuu utakmicu i rešio da se posvetim trenerskom poslu”
Kada je završio igračku karijeru, prvi klub u kom je radio bio je njegov matični klub FK Karađorđe. Dve godine bio je deo Akademije Duljaj, a pre dolaska u Ameriku predvodio je ekipu Karađorđa koja je kasnije osvojila Omladinsku ligu Dunav.
Ekipa Akademije Duljaj koja je 2003. osvojila treće mesto na San Marino Kupu | Foto: Privatna arhiva
“Izuzetno sam ponosan na sve igrače i ljude sa kojima sam sarađivao u Topoli. Bez obzira na velike razlike u uslovima rada, kao trener sam se uvek trudio da se usavršavam i svoje znanje prenosim na tu decu koja vole fudbal i žele da treniraju. Uz porodicu Duljaj sam mnogo napredovao, a zajedno smo ostvarili i jedan od najvećih uspeha Akademije. 2013. godine osvojili smo treće mesto na San Marino Kupu na kom su pored nas učestvovale ekipe iz Italije, Amerike, Kanade, Brazila, Engleske, Meksika i Venecuele.”
Rad sa mlađim kategorijama, posebna je motivacija za njega jer zna koliki uticaj trener ima decu u tom uzrastu.
“Cilj mi je da se svako dete koje treniram oseća važno i bitno za ekipu. Trudim se da moji igrači i igračice budu srećni, pozitivni i dobro utiču jedni na druge. Naravno, sve to ide uz tehnički napredak u samoj igri i usavršavanje u svim elementima. Želim da deca uživaju u fudbalu!”
Iako mu prija rad sa decom, želja mu je da jednoga dana radi sa seniorskim timovima, a za sebe je postavio visoke ciljeve.
“Kada se dodatno usavršim, želeo bih da radim sa prvim timom nekog kluba, najpre kao asistent nekom iskusnom treneru a kasnije i samostalno. Moj san je da osvojim trofej Lige šampiona ili Svetskog prvenstva! Postavljam sebi visoke ciljeve, jer je to jedini način da guramo sebe preko granica svojih mogućnosti.”
Ovaj perspektivni trener pravi je primer i motivacija svima koji žele da ostvare svoje snove u svetu fudbala, a Sportifico tim nastaviće da prati i podržava Ivana na njegovom putu do uspeha.