Postao je heroj nacije kada je svojim sjajnim igrama predvodio reprezentaciju Srbije do titule svetskog prvaka do 20 godina na Novom Zelandu. Od tada se svaki njegov potez u karijeri pomno prati, očekivanja su velika, a samim tim i pritisak.
Tadašnji selektor Slavoljub Muslin nije ga uključio u tim tokom kvalifikacija, ali je to koliko je opasan po protivnike dokazao već u svom prvom nastupu na “velikom” Mundijalu, u utakmici sa Kostarikom (1:0), kada je namestio dve stopostotne prilike.
Sergej je na meču protiv Kostarike debitovao na Mundijalu | Foto: fss.rs
Sportifico je bio u Samari i posle utakmice sa Sergejem porazgovarao o tome kako se oseća, koja je razlika između dva svetska prvenstva i zbog čega na svom dresu nosi ime, a ne prezime.
“Ovo mi je najvažnija utakmica u karijeri, dugo ću je pamtiti. Tražili su mi dres posle utakmice, nisam nikom hteo da ga dam jer mi je ova utakmica prva ovako velika u mojoj karijeri. I ja verujem da će ih biti još”, počinje vidno zadovoljan, ali i umoran Sergej.
Na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina (2015), Sergej je za svoj individualni učinak dobio Bronzanu loptu, prestižnu FIFA nagradu, u izboru za najkorisnijeg igrača turnira. O razlici između “Mundijalita” i “Mundijala” kaže sledeće:
“Velika, velika je razlika… Tamo smo kao deca i dalje, ovo je ipak mnogo ozbiljniji nivo, ozbiljniji igrači, dva sveta”.
Imao je šansu u nekoliko navrata da se u prvoj utakmici upiše u strelce, posebno atratkvinim potezom kakve su “makazice”, ali ni dosuđeni ofsajd ni spremni Navas nisu to dozvolili. Za njega, kao i većinu igrača, najbitnije što su prvenstvo započeli pobedom, dok o tome koliko je utakmica fizički za njega bila teška, govori podatak da sat vremena posle utakmice u svlačionici nije imao snage da ustane da ode da se istušira.
Predstoji mu nekoliko dana odmora za oporavak, važna utakmica u Kaljiningradu sa opasnim Švajcarcima (22. juna) i rasplet u grupi posle velikog okršaja sa Brazilom u Moskvi (27. juna).
Sergej u zagrljaju selektora Krstajića | Foto: fss.rs
Za kraj morali smo da saznamo zbog čega na leđima piše ime, a ne prezime, kako je to uobičajno u fudbalu?
“Oduvek sam hteo da bude tako, jedino dok sam igrao u Vojvodini to nisam mogao jer se tamo nismo baš mnog pitali, ali ovako je to nešto novo i nastaviću tako”, zaključio je uz osmeh.
Sergej Milinković-Savić prve fudbalske korake napravio je u akademiji FK Vojvodina, afirmaciju stekao u mlađim reprezentativnim selekcijama, a svet ga je upoznao kroz vrhunske nastupe u italijanskoj Seriji A, gde je u dresu rimskog Lacia neretko najbolji igrač.
Ipak, njegovo vreme tek dolazi, a Sportifico će kao i do sada, pratiti mlade i talentovane sportiste na putu do zvezda, gde Sergej već sada i jeste