Stefan Hajdin – prvotimac Zvezde pojačao Sportifico

Iza Crvene zvezde je odlična sezona u kojoj je osvojila titulu u Superligi i prošla grupnu fazu Lige Evrope. Sada su ambicije još veće, ali i očekivanja. Stručni štab sa Vladanom Milojevićem na čelu okupio je grupu fudbalera koja može da izdrži igranje na dva jaka fronta, a među novim imenima je i Stefan Hajdin (24) – atipični bek koji podjednako dobro igra i levom i desnom nogom.

Bila mu je dovoljno jedna polusezona u elitnom rangu da privuče pažnju šampiona Srbije. Trenutno je apsolvent na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i dokaz da se profesionalni sport i obrazovanje mogu uklopiti. Njegov fudbalski put pomalo je neobičan, ali baš zato predstavlja pravu motivaciju i primer mladim igračima.

Stefan je nedavno postao član Sportifico društvene mreže, a izdvojio je vreme i da nas poseti. Tom prilikom razgovarali smo o njegovoj karijeri, akademskom pravcu i daljim ambicijama.

“Znam tačno kroz šta prolaze fudbaleri i fudbalerke sa Sportifico mreže i nadam se da ću moći da im pomognem. Imao sam prilike tokom fakulteta da radim sa mladima i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo, ali i predstavlja odgovornost. Na taj način i ja radim na sebi.”

Upravo rad na sebi Stefanu je posebno važan i zato je odlučio da bude redovni student na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, a da ujedno ne zapostavi sportsku karijeru u potpunosti.

“U osnovnoj i srednjoj školi lakše je se uklopiti sve sa fudbalom. Međutim, kada dođe vreme za fakultet, to nosi mnogo više odgovornosti i obaveza. Većina tada odlučuje između obrazovanja i sporta, ali ja nisam želeo da biram. Želeo sam da izučavam fudbal i u teoriji a da se njime bavim i na terenu. Jedini izbor koji sam morao da napravim jeste šta ću studirati, a budući da sam ceo život posvećen sportu, moj izbor bio je lak – Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.”

Otkad je upisao fakultet, igrao je u Radničkom i svakodnevno bio na relaciji Košutnjak –Nova Pazova. Superligaške ekipe redom su slale ponude, ali Hajdin je strpljivo čekao pravu šansu.

“Kao profesionalac ne možeš da kažeš treneru da nećeš doći na trening ili utakmicu zato što imaš predavanja ili ispit, pa sam zato doneo odluku da tokom studija ne igram na profesionalnom nivou. Čak i u nižim ligama mnogi ne bi imali sluha za to, ali ljudi u Radničkom iz Nove Pazove imali su razumevanja za mene i zbog toga sam im veoma zahvalan. Išao sam na skijanje, logorovanje, radio kao animator i mnogo sam ponosan što sam trenutno apsolvent i na korak od diplome. Ponude klubova iz Superlige nisu me poremetile. Imao sam svoj cilj i sve se na kraju poklopilo. Čim sam završio sa predavanjima, javio se Spartak, prošao sam probu i postao njihov igrač.”

Stefan je postao uzdanica Spartaka, odigrao je svaku utakmicu u prvom delu sezone kao starter i po mišljenju medija bio je jedan od najboljih levih bekova u ligi.

“Kada sam došao u Suboticu, mislio sam da neću igrati i da će biti potrebno vreme da se izborim za poziciju u timu. Međutim, trener Veselinović  je verovao u mene i bio sam standardan. Tek što sam odigrao svoju prvu polusezonu u Superligi, stigla je još veća nagrada. Znao sam da će moje vreme doći, ali ponuda Zvezde posle šest meseci – to je već bilo neverovatno. Ljudi oko mene bili su začuđeni koliko sam bio miran kada sam potpisao ugovor na Marakani, ali ja nisam razmišljao o slavlju, već samo kako da najbolje iskoristim šansu koju sam dobio.”

Posle gotovo 10 godina vratio se kući, ponovo obukao dres Crvene zvezde i dobio priliku da se dokaže u klubu koji voli.

“Kada sam imao osam godina, preselili smo se iz Vršca u Beograd, roditelji su insistirali da odem na probu u Crvenu zvezdu. Već posle šestog treninga, čuveni Toma Milićević prišao mi je i rekao da u meni vidi talenat i da želi da ostanem u klubu. Bio sam presrećan, a još čuvam flašicu soka koju mi je mama kupila posle tog treninga i na njoj je zapisan datum.”

Do svoje 14. godine igrao je za mlađe kategorije kluba iz Ljutice Bogadana, a pre nego što se vratio, nastupao je za Zemun, BASK, Radnički iz Nove Pazove i Dunav iz Starih Banovaca.

“Uživao sam da igram u Zvezdinom dresu kao dečak, nisam se odvajao od lopte. Međutim, posle pet godina čitava generacija je raspuštena i tada su se moji snovi srušili. Teško mi je to palo, ali me je učinilo jačim. Znao sam da ne može sve tek tako da se završi, bio sam uporan i uspeo da zaslužim ponovo taj dres i kao prvotimac istrčim na Marakanu.”

Već posle šest meseci u Zvezdi, tokom leta je počelo da se priča o njegovom prelasku u Vojvodinu, Čukarički, Radnički… Klub ga nije registrovao za evropske utakmice i drugi su pokušali da iskorste tu situaciju i dovedu ga u svoje redove.

“Nije mi bilo lako, ali sam uspeo da ostanem fokusiran. Uprava i stručni štab videli su moju želju i trud, a već na startu domaćeg prvenstva dobio sam šansu kao starter. Protiv Spartaka sam upisao i asistenciju i to mi je podiglo samopouzdanje. Fudbal je mnogo važan faktor u mom životu i raspoloženje mi zavisi od njega u velikoj meri. Čim sam počeo da igram, svi su osetili pozitivnu promenu.”

Kao bek nema baš mnogo prostora za ofanzivne zadatke, ali koristi svaku priliku koja mu se pruža.

“Naravno da mi je cilj da odbranim svoj gol, ali lopta me vuče napred, uživam da asistiram, a pogotovo da postignem pogodak. Svi mi odbrambeni igrači mučimo se da to neutrališemo i da se fokusiramo na svoj osnovni zadatak na terenu. Na treningu je opuštenije, ali i tada fokus mora biti isti jer tokom utakmice nosimo veliku odgovornost i naše greške su vrlo skupe.”

Protekle sezone Zvezda je posle 25 godina dočekala proleće u Evropi. Sad su očekivanja još veća, a ekipa i stručni štab iz dana u dan pokazuju da su dorasli zadatku. Hajdin i dalje čeka svoju šansu da debituje na evropskim utakmicama.

“Svi veruju, a pogotovo šef Milojević. On nam je još pre šest meseci rekao da ćemo igrati Ligu šampiona. Svako veče maštam o tome kako se borimo, ginemo jedan za drugog, dajemo golove, radujemo se na Marakani… To je ta strast i vera u snove, a mi verujemo! Ako ne veruješ, nema ni smisla da bilo šta radiš, to nas je trener naučio.”

Upija svaku reč koju Milojević izgovori i prati svaki njegov potez jer želi da jednoga dana i on bude trener. Iako je tek započeo svoju igračku karijeru, siguran je da će mu ležati trenerski poziv. Pored stručnjaka sa kojima svakodnevno radi, uzor mu je i Toma Milićević, koji je baš kao i on uklopio fudbal i obrazovanje.

“Tokom treninga uvek razmišljam zašto radimo baš tu vežbu, šta je njen cilj i kako će mi pomoći u igri. Kao što pratim sve što se odbrane tiče, isto tako posmatram i rad golmana, veznog reda i napadača. Kada radimo analizu i pripremu za utakmice, toliko se udubim i posvetim pronalasku rešenja. Slušam pažljivo trenera i pokušavam da ga preduhitrim, ali iskustvo je na njegovoj strani. Učim i skupljam znanje za budućnost.”

Smatra  da se taktika i priprema utakmica mogu naučiti, ali da vrhunski treneri moraju da imaju i nešto mnogo više od toga.

“Bez taktike nema igre, ali trener pre svega mora da bude dobar psiholog i motivator. U svakom trenutku treba da kaže pravu stvar da bi iz svog igrača izvukao maksimum. I posle dobrih i posle loših poteza potrebna je motivacija, koja je mnogo važna za samopouzdanje. Poštovanje i komunikacija su ključ, a mi to imamo sa Milojevićem.”

Pored odnosa sa trenerom, važan je i međusobni odnos igrača. Zvezdin tim ima hemiju i to se vidi po partijama koje pružaju.

“Na terenu smo  uglavnom ozbiljni i fokusirani maksimalno, zato trenutke van terena koristimo da se šalimo i opustimo. Profesionalci smo i znamo granice, ali atmosfera i odnos sa saigračima bitan je za rezultate. Poštujemo se međusobno, a od toga sve polazi.”