Sve o Portugalu iz prve ruke: Ronaldo ili Euzebio, Santoševa “revolucija“, taktika…

Reprezentacija Portugala šokirala je fudbalsku javnost kada je osvojila Evropski šampionat 2016, i to pobedom nad domaćinom Francuskom u finalu.

Dve godine kasnije, Portugalci u vedrom i optimističnom raspoloženju dočekuju Svetsko prvenstvo (od 14. juna do 15. jula) i sudare sa Španijom, Marokom i Iranom. U svojim redovima imaju jednog od najboljeg fudbalera svih vremena, još mnogo talentovanih fudbalera i selektora koji je izgradio prepoznatljiv sistem.

Nuno Madureira, ugledni portugalski novinar koji je uživo “pokrivao“ četiri svetska šampionata, u intervjuu za Sportifico analizira igru Portugala, vrline i slabosti, govori o zahtevima selektora Santoša, taktici i formaciji, o Ronaldovoj reputaciji, pritisku, novim zvezdama…

Portugal je osvojio Evropsko prvenstvo 2016. godine najviše zahvaljujući izvanrednoj odbrani u nokaut fazi, a u kvalifikacijama ste primili četiri gola. Da li biste rekli da je odbrana najveći adut ovog tima, iako po imenima igrača ne deluje tako?

Kada je Fernando Santoš preuzeo Selesao u septembru 2014. godine, njegov moto definisan je u jednoj rečenici: “Ovaj tim biće jako teško pobediti“. Iako to deluje kao prazna fraza, to je nešto sa čime bi se i svaki drugi trener saglasio, to je zapravo značio potpuno novi pristup tome kako nacionalni tim treba da igra. Samopouzdanje se gradi iz zadnje linije, taktičko pozicioniranje je ključno i tek onda slede pokušaji da se unese disbalans u redove protivnika. To je potpuno suprotno u odnosu na filozofiju od vremena Euzebija pa nadalje, koja je podrazumevala dominaciju loptom i tehničke sposobnosti i kreativnost igrača kao kontraoružja Portugala fizički jačim timovima.

Prošlo je 29 zvaničnih mečeva i možemo da zaključimo da je Santoš ispunio obećanje – 22 pobede, šest remija i jedan poraz, od Švajcarske na startu kvalifikacija za Mundijal, potvrđuju da je Portugal tim koji je teško pobediti u takmičarskom okruženju. Sa druge strane, taj identitet ozbiljan je rizik za Rusiju jer ponestaje opcije u srcu odbrane – Pepe je sa 35 godina neprikosnoveni vođa, ali niko drugi nije ni blizu njegovog nivoa. Povrh toga, povreda Danila lišava Santoša njegovog fizički najjačeg zadnjeg veznog, a Adrijenov pad u zapećak u Lesteru stavlja pod znak pitanja njegovu ulogu taktičkog kompasa ovog tima. Da zaključim – konstantnost jeste bilo najveće preimućstvo ovog tima Portugala do sada, ali pitanje je hoće li tako ostati i tokom Svetskog prvenstva.

Andre Silva i naročito Bernardo Silva izrasli su u veoma dobre fudbalere. Koliko to može da skine pritisak sa Ronalda – i mentalno, ali i zato što se protivničke odbrane neće fokusirati jedino na njega?

Mislim da psihički pritisak nije prepreka za Ronalda, čini se da on još više motiviše sebe kada je u centru pažnje protivnika i medija. Po mom mišljenju, Bernardo je već jedan od najtalentovanijih fudbalera u Evropi i lako mogu da ga zamislim kao buduću zvezdu nacionalnog tima. Propustio je Euro 2016. zbog povrede, ali sada ga čekaju velike stvari i pritom je kod Gvardiole još napredovao.

Sa druge strane, iza Andrea je komplikovana godina u Milanu – čini mi se da je stagnirao, što je pomalo zabrinjavajuće s obzirom na to da su mu tek 22 godine. Ipak, Ronaldo i on su izgradili veoma jak tandem koji Kristijanu omogućuje da se slobodnije kreće. Takođe, čak i kada ne ide kako treba u klubu, Andre ponovo pronađe samopouzdanje kada nastupa za Selesao. Nedostatak nastupa za Milan ipak bi mogao da ugrozi njegov nastup na Mundijalu, čak i do nedavno čvrstu poziciju u startnoj postavi jer Guedeš, Želson i Kvarežma igraju bolje u svojim klubovima.

Portugal uglavnom igra u formaciji 4-4-2. Možete li da nas uputite malo dublje u taktiku tima?

Osim “filozofske revolucije“ po kojoj je osnovni cilj ne izgubiti meč, Fernando Santoš je napravio još jednu važnu promenu uzevši u obzir bližu prošlost nacionalnog tima. Prvi put u poslednjih 25 godina, rešio je da se odrekne sistema 4-3-3 i njegove varijacije 4-2-3-1 u korist formacije 4-4-2 sa rombom i nešto povučenijom ulogom krila. Osnovni cilj jeste više slobode za Ronalda, sa još jednim partnerom napred (Andre Silva sada, Nani ranije, Kvaražema kao zlatni džoker na kojeg se računa da će ponekad proizvesti magiju). To defanzivni deo sredine terena čini još jačim i omogućuje Ronaldu da se odmara i da se ne vraća, osim za prekide gde je njegova sposobnost u vazduhu izuzetno korisna.

Kada je reč o defanzivnoj liniji, sada je sve nekako u magli, osim onog očiglednog – nema zadovoljavajućih zamena za Ruija Patrisija i Pepa, koji bi uz Vilijama i Ronalda trebalo da budu kična tima. Štoperi Bruno Alveš, Fonte, Rolando i Neto prošli su zenit i zabrinjavajuće su spori, dok  Ruben Dijas iz Benfike ima 20 godina, još je bez nastupa za reprezentaciju i bilo bi ga rizično staviti u prvu postavu na Mundijalu.

Među bekovima veliki znak pitanja stoji nad povredama sklonom Rafaelu Gereiru, koji je nekonstantan ove sezone, ali čiji prodori po levom boku daju dodatnu dimenziju napadu. Na drugoj strani bi starter trbalo da bude Sedrik, koji je konzervativniji bek – ako on ne bude zdrav, i na toj strani će igrati avanturama napred skloni bekovi, Nelson Semedo iz Barselone ili Žoao Kanselo iz Intera.

U odsustvu Danila, Vilijam bi trebalo da bude defanzivni stub i prvi organizator igre na sredini terena. Bernardo Silva obično počinje na desnom boku kako bi mogao da uđe unutra i da šutira levom nogom, a na drugoj strani je Žoao Mario, koji daje ekipi još jednu notu kreativnosti. Otvoreno je još jedno mesto u sredini – Bruno Fernandeš, čarobnjak za duge lopte, ima neverovatnu sezonu u Sportingu i mogao bi da bude starter ispred Andrea Gomeša, Mutinja ili Adrijena. Fernandeš bi mogao da bude jedno od iznenađenja prvenstva i da zauzme ulogu Renata Sančesa, koji je nestao posle sjajnih igara na Euru 2016.

Taj Euro i titulu Portugala mnogi smatraju slučajnošću, srećom… Osećaju li fudbaleri kao da sada moraju još nešto da dokažu?

Nema dodatnog pritiska. Igrači sa Eura 2016. već su dokazali šta se imalo dokazivati, a Bernardo, Želson i ostali ne osećaju više ili manje pritiska nego debitanti na velikim takmičenjima iz ostalih selekcija. Za razliku od Brazila, Nemačke, Argentine, Španije ili Francuske, Portugal nije istorijski favorit i evropska titula to nije promenila. Niko u timu ne oseća da bi Portugal trebalo da bude u prvom redu favorita za titulu – samo, kao što Santoš voli da kaže, tim koji je teško pobediti i autsajder koji može da zablista onda kada ga potcene.

Iako brojevi govore suprotno, Kristijana Ronalda i dalje kritikuje da bolje igra za klub nego za nacionalni tim. Ima li to ikakvog osnova i šta u Portugalu misle o tome?

Teško je imati argumenata za to kada je Kristijano dao 29 golova na prethodnih 30 utakmica za Portugal i kada je iza reprezentacije 14 najuspešnijih godina u istoriji. Istina je da je u jednom periodu, kada je Keiroš bio selektor od 2008. do 2010. godine, Ronaldo bio u krizi i daoje samo dva gola na 18 utakmica. Ipak, ni tada to nije bio problem njegove posvećenosti, već problem timske organizacije kada je on menjao svoj stil igre i poziciju, sa krilnog igrača na napadača. Takođe, nije ni pošteno porediti njegove partije u klubu i za zemlju, a ne uzimati u obzir da on u Realu na dnevnom nivou igra sa nekima od najboljih fudbalera na svetu u sistemu koji je prilagođen njemu.

Videli smo da su neki mediji u Argentini bili radosni kada je Barselona ispala iz Lige šampiona jer je to značilo da će Leo Mesi imati više vremena za odmor. Jeste li zabrinuti da bi Kristijano mogao da bude iscrpljen kada dođe vreme za Svetsko prvenstvo?

Baš suprotno. Pod uslovom da ne dođe do neke povrede, što bi bilo katastrofalno, verujem da će predstojeći Mundijal biti prvo veliko takmičenje od Eura 2004. godine na koje će Ronaldo doći u svom najboljem stanju, i fizički i mentalno. Igrao je manje mečeva nego inače, a Real je rano ispao iz trke za titulu, pa je mogao da se fokusira na važne mečeve (Ligu šampiona), a ne da juri da postigne tri-četiri gola protiv Levantea ili Leganesa.

Po vašem mišljenju, kako će tim Portugala izgledati na otvaranju Mundijala sa Španijom, šta će Santoš tražiti od svojih igrača?

Malo je verovatno da će Portugal pokušati da dominira loptom, Španija bi trebalo da ima veći posed. Treba uzeti u obzir i posledice katastrofalnog starta Mundijala 2014. godine – tada je Portugal izgubio od Nemačke 4:0, uz rano isključenje Pepea. Zato mislim da će naglasak biti na taktičkoj disciplini i na kontroli emocija, sa igračima naglašenih defanzivnih karakteristika u sredini terena, moguće i sa igračem zaduženim da ograniči uticaj Iska (onaj Adrijen od pre dve godine bio bi logično rešenje za to). Takođe, verovatno je da će napred uz Ronalda igrati brži igrač od Andrea Silve, Guedeš ili Želson npr, kako bi se stvarale šanse iz kontri.

Da, Portugal je već imao uspeha igrajući na kontre, ali Rusiji ćete se suočiti sa dva suparnika koji se oslanjaju na organizovanu odbranu – Maroki i Iran. Koja su najveća oružja Portugala kada tim drži loptu i napada postepeno?

Istina jeste da se Portugal više ne percipira kao ekipa koja drži loptu, ali u nekoliko navrata ekipa je delovala komforno u ulozi dominantnog tima – recimo, u polufinalu Eura sa Velsom ili važnim kvalifikaconim mečevima sa Mađarskom i Švajcarskom. Naravno, u meču sa Marokom zavisiće mnogo i od ishoda prvog mrča, ali verovatno je da će Portugal igrati sa kreativnijim sredinom terena, sa Brunom Fernandešom, Bernardom i Žoaom Marijom, kao i da će Andre Silva biti u postavi kako bi bio meta centaršuteva bekova. Prekidi bi trebalo da budu važan deo igre protiv defanzivno orijentisanih ekipa, u tom segmentu oslanjamo se na Ronalda, Gereira i Bruna Fernandeša, koji ima i sjajan šut iz daljine. Dobro će doći i Bernardova veština u driblingu na malom prostoru i duplim pasovima.

Bivši selektor Portugala Karlos Keiroš sada je na klupi Irana. On očigledno mnogo zna o igračima Portugala i o mentalitetu, koliko to može da mu pomogne?

Ponovo će mnogo toga zavisiti od prethodnih mečeva, ali naravno da neće biti tajni za tim Irana kada je reč o Portugalu. Isto se doduše može reći i za Maroko jer jedan od njihovih štopera Manuel de Košta ima portugalske korene igrao je za naše U20 i U23 selekcije. I Iran i Maroko završili su kvalifikacije bez poraza, ali generalno smatram Maroko većom pretnjom jer većina njihovih igrača nastupa u najjačim evropskim ligama, počev od Mehdija Benatija, koji će se suočiti sa Ronaldom još jednom posle kontroverznog penala u dvomeču Lige šampiona Juventusa i Reala. Sa druge strane, Keiroš spušta očekivanja i tvrdi da je njegov tim svetlosnim godinama udaljen od Portugala, Španije, čak i Maroka, ali prethodni Mundijal pokazao je da Iranci mogu da podignu nivo za najvećiu scenu – tada su igrali nerešno sa Nigerijom i jedva izgubili od Argentine i Bosne i Hercegovine.

Prijateljske utakmice u martu nisu bile baš ohrabrujuće – pobeda nad Egiptom 2:1, a onda poraz od Holandije 3:0. Koje probleme ste videli u tim duelima?

Spomenuo sam Santošev skor u takmičarskim mečevima, ali u prijateljskim duelima njegov skor sa Portugalom je 10-1-8. Vrlo retko tada koristi startnih 11 koji bi mogli da zaigraju u zvaničnim mečevima. To je bio slučaj u meču sa Holandijom, iz tog tima možda će trojica-četvorica početi protiv Španije u junu. Santoš prijateljske mečeve koristi kao šansu da pospeši moral fudbalera koji manje igraju ili da eksperimentiše sa novim tandemima u odbrani i sredini – već je koristio 32 nova igrača za tri i po godine. Ipak, ne bi trebalo zanemariti neke zabrinjavajuće zaključke iz meča sa Holandijom: Bez Pepea, odbrana je nedorasla najvišem nivou, Kanselo još nije dovoljno zreo da izbegne “glupe“ žute kartone, a najproblematičnije od svega jeste što je Adrijen pokazao da je miljama daleko od najbolje forme – to je potencijalno najveća rupa u sredini jer nijedan drugi igrač nema iste kvalitete koje su Adrijena činile neprocenjivim na Evropskom prvenstvu pre dve godine.

Šta biste rekli da su najveće vrline i najveće slabosti portugalskog tima?

Uz Ronalda, igrača koji u treptaju oka može da reši meč, i čvrstog i pouzdanog golmana Ruija Patrisija, rekao bih da je osnovna snaga već utvrđen identite – svaki igrač zna tačno šta Santoš očekuje od njega i, sa izuzetkom Ronalda, svako od njih zna da su radna etika i taktička disciplina prvi na listi prioriteta. Najveća zasluga Santoša tokom Eura jeste što je sve igrače držao motivisanima i uključenim, bilo je dosta rotacija, a Kvarežma je utelovljenje toga jer doprinosi i kada počne meč i kada igra poslednjih nekoliko minuta. A sećate li se toga kako je inače nepoznati Eder odigrao 40 najboljih minuta u svom životu kada je bilo najpotrebnije?

Kada je reč o slabostima, sve slabosti odbrane o kojima sam govorio previše su očigledne da bi mogle da budu zanemarene. Dalje, tu su problematične sezone nekih igrača bilo zbog povreda (Vilijam, Rafael, Sančes, odsutni Danilo bilo zbog toga što nisu redovni u svojim timovima (Semedo, Žoao Mario, Adrijen, Andre Gomeš, Andre Silva) – to sugeriše da tim neće biti toliko jak kao pre dve godine uprkos novim talentovanim licima poput Bruna Fernandeša, Želsona, Bernarda Silve i Guedeša.

Vaše mišljenje – Ronaldo ili Euzebio?

Ronaldo je nadmašio skoro svaki Euzebiov rekord, već ima dužu karijeru na vrhunskom nivou, bio je kapiten tima koji je osvojio EP i dao je gol na svakom velikom takmičenju od 2004. godine, i za klub i za reprezenzaciju. Pritom je vodio ekipu do dva finala (2004, 2016) i dva polufinala (2006, 2012). Racionalno, čovek mora da odabere Ronalda, ali fudbal nije uvek racionalan i legenda o Euzebiju i dalje je vrlo živa – on ostaje jedini Portugalac koji je bio najbolji strelac na nekom SP i skoro samostalno je odveo Portugal na podijum. Razumeš li šta hoću da kažem, Kristijano?

I za kraj, vaša prognoza – koliko daleko Portugal može da dogura?

Ispadanje u grupi, kao u Brazilu 2014, bila bi katastrofa. Eliminacija u osmini finala, verovatno od Rusije i Urugvaja, i dalje bi bila razočaranje. Realan cilj jeste plasman u četvrtfinale i sudar sa Francuskom ili Argentinom, a sve preko toga bio bi dobrodošao bonus.

15. jun (20.00) – Soči (Fišt stadion)
PORTUGAL – ŠPANIJA
20. jun (14.00) – Moskva (Lužnjiki)
PORTUGAL – MAROKO
25. jun (20.00) – Saransk (Mordovia arena)
IRAN – PORTUGAL