Univerzitetski fudbalski klub “Studentski grad” osnovan je 1989. godine u Beogradu, a trenutno broji oko 170 članova. Najuspešnija klupska sezona bila je 1997/98 kada su izborili plasman u Beogradsku zonu u kojoj su proveli naredne tri godine, kao i sezona 2013/14 kada je klub sa Bežanijske kose stigao do polufinala Kupa Beograda.
Sa mlađim kategorijama počeli su da rade 1994. godine i u tom periodu bili su jedini nižerazredni klub koji je imao tri mlađe selekcije (petlići, pioniri, kadeti) u Prvoj ligi Beograda. Pored njih, ove selekcije imali su samo superligaši Crvena Zvezda, Partizan i OFK Beograd. U periodu od 1998. do 2002. bili su najbolji amaterski klub prestonice budući da su im sve mlađe selekcije igrale u najvišem rangu.
Kadetska selekcija žuto-plavih | Foto: Privatna arhiva
Trenutno žuto-plavi imaju osam takmičarskih selekcija u različitim uzrasnim grupama, među kojima treba istaći kadete koji nastupaju u najvišem rangu, Kadetskoj ligi Srbije. Prvi tim se do ove sezone takmičio u grupi A Međuopštinske lige Beograda, a ubedljivom pobedom (4:0) nad “večitim” rivalom BUSK-om u poslednjem kolu, izborili su plasman u viši rang.
UFK Studentski grad krasi odlična atmosfera i zdrava sredina za rad i razvoj igrača, a evo ko su ljudi za koje bi se moglo reći da su stubovi žuto-plave porodice.
Nebojša Stanković-Neba: Direktor kluba
Nebojša Stanković ponikao je u klubu koji danas predvodi kao direktor. Ljubav prema žuto-plavima nasledio je od oca Ranka koji je bio uspešan trener mlađih selekcija kluba.
Očevi trenerski uspesi
Nebojšin otac Ranko učio je igrače osnovama fudbala i sa klupe vodio mlađe selekcije Studenata sve do 2002. godine, kada je preminuo. Dva puta je sa pionirima osvajao titulu i ulazio u viši rang, pa je 1998. nagrađen i od strane Fudbalskog saveza Beograda. Njegovim uspesima mogao je u to vreme da parira jedino Ljubiša Tumbaković koji je sa Partizanom dva puta podigao pehar namenjen šampionu države.
Nebojša je bio član prve selekcije pionira koja je u sezoni 1994/95 branila boje Studentskog grada. Već naredne godine imao je priliku da po prvi put sarađuje sa svojim ocem, a tada se među vršnjacima istakao kao najbolji strelac sa 22 gola na svom kontu. U istom ritmu je i nastavio. Kao kapiten, predvodio je kadetsku selekciju u sezoni 1997/98 do ulaska u viši rang- Drugu kadetsku ligu, a ujedno je ponovo bio najbolji strelac sa 15 postignutih golova.
Kasnije je kao član FK Bežanija igrao Omladinsku ligu Srbije, ali je Studentski grad bio i ostao njegov klub. Iako je danas na direktorskoj poziciji, bez fudbala ne može. Kad god ima vremena odigra utakmicu za veterane, a na tri meča zabeležio je tri asistencije ove sezone i pokazao zašto je bio jedan od najboljih igrača svoje generacije.
Ono što Studenjaku najviše nedostaje jesu adekvatni uslovi za rad. Tereni na kojima ekipe treniraju i igraju utakmice su u izuzetno lošem stanju. Nebojša i svi u klubu ulažu veliki napor da se ta situacija popravi kako bi se u budućnosti napravila baza igrača koji će kasnije izrasti u prvotimce. Igrači i roditelji prepoznaju taj sportski duh i posvećenost svih u klubu i to Nebojšu kao direktora kluba veoma raduje. Uprkos lošim uslovima, klub uživa izuzetan imidž za razvoj mladih igrača, a sve to zahvaljujući odličnim trenerima koji su vrhunski stručnjaci i izuzetni pedagozi.
Ono na šta je ponosan, pored rezultata na terenu, jesu odnosi u klubu, kako među trenerima tako i među igračima. Svi se međusobno dopunjuju i druže i na terenu i van terena, pa su zato i poznati kao žuto-plava porodica.
Nebojša smatra da je UFK Studentski grad prava sredina za stasavanje mladih fudbalera jer u klubu mogu naučiti fudbalske i životne lekcije i otkriti prave razloge zbog kojih se fudbal voli.
Dejan Vukajlović: Trener prvog tima
Dejan Vukajlović je u klubu već četiri godine, a pre nego što je preuzeo prvi tim, radio je sa mlađim selekcijama. Rezultat njegovog rada je evidentan, četiri godine zaredom predvodio je ekipu do ulaska u viši rang u poslednjem kolu prvenstva i zaslužan je što kadetski tim Studentskog grada igra u eliti-Kadetskoj ligi Srbije.
Kako i sam kaže, rad sa mlađim kategorijama i prvim timom u mnogome se razlikuje. Deca imaju ambicije da naprave profesionalnu karijeru, a budući da im je pored škole trening jedina obaveza, motivisani su i takmičarski nastrojeni. U njihovom uzrastu najbitnija je dobra selekcija, a kada je pojedinac u pitanju smatra da je trener odgovoran da proceni da li je uz pravilan razvoj, rad i volju sposoban da ostvari ono što je zacrtao.
Prvotimci UFK Studentskog grada | Foto: Privatna arhiva
U prvom timu većina igrača radi ili studira pa uglavnom igraju iz zadovoljstva i ljubavi prema fudbalu. Već su izgrađeni kao ličnosti i fudbaleri pa je koncept rada skroz drugarčiji. Zbog odlične saradnje među trenerima, omladinci a ponekad i kadeti često igraju za seniorski tim pa taj spoj iskustva i nove energije sjajno izgleda na terenu.
Pre nego što je ušao u trenerske vode, Dejan je ostvario zapaženu karijeru kao igrač. Prve fudbalske korake napravio je u OFK Beogradu, i tu je prošao sve mlađe selekcije. Zbog odlaska u vojsku morao je da odloži svoj prvi nastup za seniorski tim, a kada se vratio obukao je dres FK Poleta. Nakon toga, usledila je selidba u Kinu, gde je bio jedan od prvih fudbalera sa prostora bivše Jugoslavije koji se odlučio na takav potez.
Od livade do stadiona
Kada su otišli u Kinu, nakon probnog perioda napravljena je selekcija igrača koji će igrati za prvi tim, a ostalima je rečeno da će se usavršavati u trećeligaškom klubu. Kada su ih odveli tamo, umesto terena zatekli su livadu, a obećanje da će kroz mesec-dva tu biti stadion zvučalo je nerealno. Ipak, klub je održao svoju reč i igrači su ostali zatečeni kada su za početak sezone umesto na livadi mogli da igraju na svom novom stadionu.
Kao tajnu dugoročne karijere, Dejan ističe istezanje. Uvek je mnogo pažnje posvećivao tom segmentu i tokom čitave karijere nije imao nijednu težu povredu, što mu je i omogućilo da igra do svoje 40. godine.
Goran Janković- Jane: Igrač prvog tima i trener omladinske selekcije
Goran Janković, popularniji kao Jane, vodi omladinski tim i pored toga nastupa za seniore.
Kao igrač prošao je omladinsku školu FK Radnički a prvom timu priključen je sa samo 17 godina. Tu je proveo osam sezona, a potom se otisnuo u inostranstvo. Prva stanica bio je poljski GKS Belhatov, a potom je igrao i u Rumuniji i Bugarskoj. Po povratku u Srbiju branio je boje Čukaričkog i Donjeg Srema u Superligi Srbije. Vratio se i u svoj matični klub, a kratko je igrao i u Žarkovu gde se oprobao i kao trener.
Iako već četiri godine ostvaruje pravo da nastupa za veterane, u svojoj 38. godini i dalje je uzdanica prvog tima Studenata. Njegovo iskustvo doprinelo je podmlađenoj ekipi da izbori plasman u viši rang takmičenja, a u odlučujućoj utakmici sezone Goran je bio strelac i asistent u ubedljivoj pobedi od 4:0.
Goran poseduje trenersku A licencu, pa mu je poveren rad sa omladinskim pogonom. Ima ambicije da jednoga dana radi u seniorskom fudbalu, ali je za njega trenutno rad sa mlađim kategorijama pravo zadovoljstvo. Smatra da je to ono što je potrebno kako bi se postepeno, kroz rad i učenje, gradila trenerska karijera.
Miloš Bogatinčević i Goran Janković, treneri u UFK Studentski grad | Foto: Privatna arhiva
Za decu sa kojom radi, njegova igračka biografija je dodatna motivacija da pruže svoj maksimum, a često se dešava da oni i trener zajedno nastupaju na utakmicama prvog tima. Pored toga, rado im odgovara na pitanja, naročito o iskustvima u inostranstvu, ali ih savetuje da je za njih najbolje da se kao fudbaleri izgrade u domaćim ligama i klubovima.
Miloš Bogatinčević: Trener kadeta
Miloš Bogatinčević je već tri godine u UFK Studentski grad, a dirigentsku palicu kadetskog tima preuzeo je od Dejana Vukajlovića. U svom pogonu ima mnogo talentovanih igrača, među kojima se ističu četvorica sa potencijalom da naprave ozbiljne profesionalne karijere.
Za igranje na vrhunskom nivou u najvišem rangu takmičenja smatra da ipak nedostaje još nekoliko igrača. Na početku sezone nisu bili optimistični po pitanju njihovog učinka, ali su dečaci uspeli da pruže dostojan otpor svakom protivniku i iznenade mnoge ekipe a ponekad i svog trenera. Svojim zalaganjem i odnosom prema treninzima i utakmicama zaslužili su njegovo poštovanje.
Za razliku od nekih superligaških klubova, UFK Studentski grad insistira i usmerava svoje igrače da im je u tom uzrastu škola na prvom mestu. Svi fudbaleri kadetske ekipe pohađaju školu redovno, a opravdanja dobijaju samo u izuzetnim slučajevima.
Trener i avio-mehaničar
Pored toga što vodi kadetsku selekciju, Miloš je po zanimanju avio-mehaničar. Iako je na poslu odgovoran za letelice koje prevoze desetine ili čak stotine ljudi, ipak smatra da trenerski posao nosi veću odgovornost. Treneri u tom uzrastu imaju jako veliki uticaj na igrače i neizmerno mu je drago svaki put kada sretne nekog od svojih bivših “učenika” i uveri se da ga je izveo na pravi put.
Kada je Miloševa igračka karijera u pitanju, nastupao je za nekoliko klubova među kojima su Beograd sa Karaburme, Heroj Jajinci, Poštar i IMT Beograd. Nažalost, igračku karijeru je okončao već u 25-oj godini usled operacije kolena.
Milka Mutvić: Sekretar kluba
Kažu da je žena stub svake kuće, a u stučaju žuto-plave porodice to je Milka Mutvić. Ona je sekretar kluba, zadužena je za kompletnu administraciju od registracije igrača do zapisnika na utakmicama, a za igrače i upravu je često mama, sestra, psiholog i drug pa u šali za sebe kaže da je “žena za sve”.
U klubu je već 11 godina a motivacija da se toliko posveti jednom amaterskom klubu je ljubav. Došla je zbog jednog fudbalera a ostala zbog stotinak. Budući da je fudbal zavolela još kao devojčica, a ono u čemu je najbolja je organizacija, svojim radom u klubu spojila je te dve stvari.
U amaterskim uslovima Milka uspeva da radi svoj posao na profesionalnom nivou, a razlog toga je upravo to što uživa u svom poslu iako ga radi bez naknade, iz čiste ljubavi i zbog prijateljstava koje je kroz godine stekla.
Kadetski tim UFK Studentski grad | Foto: Privatna arhiva
Ističe da oni koji ne vole fudbal nikada neće razumeti kakav osećaj ona ima kada sa igračima nakon pobeda nad četiri srpskoligaša proslavlja plasman u polufinale Kupa Beograda ili kada deca pred punim tribinama pobede Teleoptik i plasiraju se u Kadetsku ligu Srbije. To je stvaranje istorije i za nju je lep osećaj da zna da je ona deo toga.
I dalje je jedna od retkih žena na fudbalskim terenima, pa se često dešava da nakon pobede protivnički igrači i treneri dobace “bravo momci”, a Milka se samo nasmeje. Pored profesionalnog odnosa, ona na klub gleda kao na svoju drugu porodicu. Zbog loših uslova smatra da je ukus pobede još slađi, a svaki uspeh dva puta veći. Sve u klubu krasi jedinstvo i oni zajedno proslavljaju pobede na terenu i lične uspehe van njega, ali dele i tugu i uvek su tu da podrže jedni druge.
Nebojša, Dejan, Jane, Miloš i Milka su neki od stubova žuto-plave porodice, a uz takav oslonac igračima ostaje jedino da uživaju u igri i tako im se oduže za sav trud i rad. UFK Studentski grad pravi je primer kluba u kome se fudbal igra iz ljubavi, a zdrava atmosfera i pravilan razvoj igrača uvek su ispred rezultata.