Mašinski inženjer po struci, sa profesorskom karijerom iza sebe – Dušan je sve samo ne običan fudbalski trener.
Dušan Jakica i Kit Tozer, selektor futsal reprezentacije SAD | Foto: Privatna arhiva
Trenutno radi u Minesoti, vodi selekcije fudbalskog kluba Eden Prairie Soccer Club, ali i svoju futsal akademiju. Selektor futsal reprezentacije SAD Kit Tozer divi se njegovom trenerskom umeću, a “futsal guru“, kako Jakicu u Americi zovu, tek dve godine živi preko Atlantika.
Na Švans kupu (Schwan’s Cup), najvećem turniru za mlade u Americi, prošle godine je sa svojom ekipom zauzeo prvo mesto, a i na ostalim turnirma bio je barem finalista, u Las Vegasu, Čikagu i Orlandu.
Poverenje na mestu na kojem ga je teško steći
„Nedavno sam vodio dvadeset dečaka na fudbalsku akademiju u London, iako u SAD nije praksa da roditelji puštaju decu na drugi kontitent, i to sa trenerom koji je faktički od juče u klubu.“
Dušan je poreklom iz Novog Sada, gde je završio osnovnu i srednju školu, a zvanje inženjera stekao je na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu, smer robotika i automatizacija.
Po zavšetku studija zapošljava se u kompaniji “Novkabel“ kao inženjer u metalurgiji, da bi posle godinu i po dana postao šef proizvodnje u svom sektoru.
Menadžer na terenu i u fabrici – lider na svim poljima
„Način upravljanja fudbalskim timom i vođenja sektora u jednoj fabrici gotovo je isti. Najvažniji za rezultate jeste odnos sa ljudima. Poverenje koje stičem kod dece ili saradnika predstavlja ključ i tim principom se vodim“, ističe Dušan i nastavlja:
„Kada sam kao profesor počeo da radim u školi, mnogo mi je pomoglo iskustvo rada u proizvodnji. Kada radiš u fabrici, najvažnije je prilagoditi se svim kvalifikacijama koje članovi tvog tima poseduju, a isto važi i za fudbalsku obuku ili pristup predavanjima u srednjoj školi. Različitim nivoima znanja treba na različite načine pristupiti kako bi ih doveo na isti, najviši mogući nivo.“
Fudbalska karijera
Kao i svako dete iz Novog Sada, fudbalsku karijeru započeo je u Vojvodini i FK Novi Sad.
„Tada je Novi Sad imao jako dobru omladinsku školu. Svi moji drugari su išli u Vojvodinu, u kojoj sam i ja proveo dve godine, ali sam potom odlučio da odem u Novi Sad, klub sa Detelinare, s obzirom na to da potičem iz tog novosadskog kraja.“
Fudbal je bio vannastavna aktivnost, a škola na prvom mestu.
„U jednom trenutku spontano sam počeo pažnju više da posvećujem školi, koja mi je uvek bila primarna. Nisam težio fudbalskoj karijeri uprkos kasnijem velikom broju ponuda. Kao detetu iz radničke porodice, fakultetska diploma je bila moj trofej.“
Preko novina do terena
„Zbog obrazovanja sam tokom srednje škole napravio pauzu sa fudbalom, ali sam u četvrtoj godini video u novinama oglas u kojem je pisalo da lokalni FK ’Grafičar’, koji je tada igrao Novosadsku ligu, osniva omladinski pogon.“
Dušan Jakica na stadionu Arsenala u Londonu | Foto: Privatna Arhiva
Zajedno sa drugarima iz školske klupe, koji su nekada trenirali u Vojvodini ili FK Novi Sad, rešio je da ode na probu, a ponovo se pokazalo da su odnosi u timu jedan od najvažnijih sastojaka uspeha. Toliko su postali dobri da su ubrzo druge ekipe želele da ih dovedu u svoje redove – ono što je posebno zanimljivo, ne kao pojedince, nego ’u kompletu’ ceo tim.
“Izgledalo je kao da se grupa fudbalskih otpadaka skupila i počela sve da pobeđuje”, šali se Dušan, “Ta ekipa je zajedno sa velikog prešla na mali fudbal, tj. futsal. Dimić, Goran Ivančić, neka od najvećih legendi futsal reprezentacije, bili su deo te generacije.“
Ni vojni rok ga nije odvojio od futsala.
„Bio sam na služenju vojnog roka u Bačkoj Topoli kada su me pozvali i rekli da su oformili klub malog fudbala ’Đava’, igrali kvalifikacije i ušli u I ligu. Vojni rok završavao sam drugog septembra, a pripreme su počinjale 31. avgusta. Čim sam došao, samo su me obavestili da je trening u određenom terminu i tada kreće moja futsal priča.“
Grupa novosadskih fudbalskih majstora, koja je zajedno počela da igra fudbal, zajedno je i prestala. Danas su to istaknuti akademski građani, sportski radnici, a pre svega veliki prijatelji.
Inženjer u telu profesora fizičkog
Zanimljiva situacija desila se kada je došao na razgovor za posao profesora u Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu. Tadašnji direktor Jovan Vukčević, koji je Dušana poznavao sa fudbala, obradovao se „novom profesoru fizičkog“.
„Ali Jovo, ja nisam DIF-ovac, ja sam mašinski inženjer.“
Iz proizvodnog sektora prelazi u profesorske vode, a ljubav prema futsalu učinila je da oformi futsal ligu za učenike srednjih škola, ali i ligu profesora u Novom Sadu.
S obzirom na to da je direktor srednje škole u kojoj je Dušan radio bio veliki zaljubljenik u sport, a po struci profesor fizičkog, podržavao je sve projekte u vezi sa fudbalom i škola je rezultatski procvetala.
Za šest godina rada u školi kao futsal trener, Srednja mašinska škola osvojila je preko 40 pehara i medalja, sa decom i profesorskim timom.
„Napravio sam selekciju učenika na svakoj godini i selekciju profesora. Prvo su bili samo dečaci, a kasnije su se i devojčice aktivirale. Osvojili smo sve što se osvojiti može, trenirajući pod reflektorima koje niko nije koristio 15 godina. Deca su se okupljala oko futsala i to je bila moja najveća pobeda.“
Njegovom zaslugom oformljen je i kabinet za robotiku.
„Velika tranzicija za mene je bila kada sam iz prozivodnje došao u školu da predajem o automatizaciji i robotici. Ipak, čim sam video da se deca interesuju za taj segment mašinstva, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći, napisao projekat za kabinet robotike koji je tadašnji načelnik u ministarstvu podržao i odobrio, a sve ostalo je istorija.“
Dušan Jakica sa svojom ekipom nakon trijumfa na Kanzas Siti turniru| Foto: Privatna arhiva
Kasnije je i u Elektrotehničkoj školi oformio futsal tim i sekciju robotike. Predmet mahtronika, koji je spoj robotike i mašinstva, faktički je Dušan uveo na svoju inicijativu, a sve to kao direktor lige malog fudbala u okviru projekta “Moja škola-moj klub” za dečake i devojčice srednjih škola u Novom Sadu.
Nauka i fudbal, odnosno futsal, njegove su dve ljubavi od kojih ne odustaje, uz veliku podršku prorodice koje ga prati na tom putu, sve do sadašnjeg odredišta, Minesote.
Za profesora Dušana, tj. trenera Jakicu, svet je mali, a lopta podjednako zastupljena gde god da se nalazi.