Osnovna uloga fizioterapeuta jeste da telo sportiste bude maksimalno spremno za napor koji je pred njime i da u telu nema slabih tačaka. Dakle, nužno je dovesti igrača do približno idealnog stanja kako mu tokom meča ništa ne bi odvraćalo pažnju.
Međusobno poverenje od ključnog je značaja jer se igrač prepušta fizioterapeutu, njegovom znanju i iskustvu u valjanoj fizičkoj pripremi.
O autoru:
Miljan Amanović sa peharom Australian Opena | Foto: Privatna arhiva
Široj javnosti Miljan Amanović poznat je kao fizioterapeut Novaka Đokovića, sa kojim je sarađivao punu deceniju, od 2007. do maja ove godine, a osvajač 12 Gren slem titula često ga je navodio kao jednog od ključnih ljudi u svom uspehu. Diplomirao je na Višoj terapeutskoj školi, radio je u KK Crvena zvezda i sa brojnim drugim uspešnim sportistima, a trenutno je deo tima tenisera Miloša Raonića. Rodom je iz Knina, ima ženu i dvoje dece, a plan i san mu je da okupi kolege iz sveta i da zajedno sa njima u Srbiji prezentuje i podeli znanja iz fizioterapije i sportske medicine.
Prevencija povrede i oporavak
Kada jednom ustanovi rutinu zagrevanja koja mu odgovara, sportista ne bi trebalo da je menja. U svim sportovima mišići su pod ekstremnim naporima noseći težinu sopstvenog tela, naročito u kontaktu sa drugim telima, a zadatak mišića jeste da zaštite zglobove i da na taj način spreče povrede.
Tu dolazimo do značaja istezanja – pravilo glasi da dovoljno istegnut mišić ima veću otpornost na nastajanje povrede. Svaki mišić je elastičan, što znači da ima sposobnost izduživanja i skraćivanja, a sa povećanom fleksibilnošću veća je šansa da se izbegnu povrede.
Miljan Amanović bodri Novaka Đokovića | Foto: Twitter
Radio sam sa Novakom Đokovićem, kojeg je fleksibilnost i gibljivost u najvećem delu karijere udaljila od povreda – udarci iz “nemogućih“ položaja i proklizavanja koje je on imao nekog drugog sportistu sigurno bi doveli do povrede ligamenata i zglobova, ali njegovi mišići su bili toliko izduženi i štitili su telo.
Postoje aktivna i pasivna istezanja. Aktivno je ono u kojem sportista samostalno prolazi kroz položaje i isteže određene mišićne grupe, ono se uglavnom sprovodi na samom treningu kao vid pripreme – istovremeno se igrač i zagreva i isteže. S druge strane, u pasivnom istezanju sportista je prepušten fizioterapeutu – tada sportista mora maksimalno da se opusti, a fizioterapeut dovodi mišiće u maksimalno istegnte položaje i tako im povećava izdržljivost.
Pravilan oporavak posle napora takođe spada u vitalni deo prevencije povrede. Za početak – masaža. Zašto? Posle fizičke aktivnosti u telu se stvaraju tzv. laktati i ta mesta postaju ranjiva, postaju mesta manjeg otpora i veći je rizik da će u tim reonima doći do povrede. Masažom se telo drenira, tj. putevi cirkulacije se čiste i taj rizik se smanjuje.
Fizioterapeut – dobronamerni “sadista”
Miljan Amanović masira Novaka Đokovića | Foto: Instagram
Masaža može da bude i bolna ako se naiđe na trenutno ugroženo mesto – oko ligamenata ili oko kapsule zglobe gde treba napraviti njegovu dekompresiju. Taj bol je nužan – iako se Novak često šalio sa mnom da sam sadista, i on je znao da je taj bol “dobronameran“ i da ima svoju svrhu. No pain, no gain, kako kažu, ali dešava se često i da masaža bude opuštena i da ima i umirujuće dejstvo.
Druge metode oporavka su krio i hiperbarična komora.
Krio komora podrazumeva izlaganje celog tela temepraturi od -160, do -190 stepeni u kratkom vremenskom periodu. Ulazi se u komoru gde su zaštićene ruke i stopala od promrzlina. Dobija se maska kojom se štite pluća i u njoj se provodi tri minuta – skupljaju se periferni krvni sudovi, krv se preusmerava u velike organe, a kada se izađe iz krio komore, mozak telo prepoznaje kao hladnije i onda stimulativno deluje i šalje krv u periferiju. Poenta toga jeste oporavak – stimulisanje tela i ubrzavanje cirkulacije.
Hiperbarična komora jeste ubacivanje stopostotnog kiseonika u telo pod pritiskom. Kiseonik koji dišemo nije stopostotan, a ako telu u sat vremena dovedeš stopostotni kiseonik, ono će se mnogo brže oporavljati.
Hladna kupka ima isti cilj, a to je da deo tela koji je najviše radio potapaš u vodu koja je 6, 8, 10 ili 12 stepeni. Slično je dejstvo kao u krio komori – uopšte, svi navedeni metodi (masaža, komore, hladna kupka) dobri su jer se cirkulacija ubrzava, a istovremeno se odmara srce i relaksiraju se krvni sudovi. Sve to utiče da se sportista brže oporavi.
Komora za krioterapiju | Foto: Twitter
Solidna pomagala jesu i bandaže i kinezi trake. Bandaža ima zaštitnu i potpornu ulogu – da mišićima i ligamentima potpomogne u zaštiti zgloba od izvrtanja. Sa druge strane, kinezi trake potpomažu cirkulaciju ispod površine gde je traka zalepljena i na taj način stimulišu tkiva i smanjuju pritisak na krvne sudove – ona se stavlja na povređene delove tela, ali može da služi i kao stimulans zdravim delovima.
Povrede i rehabilitacija
Zbog krampona koji fiksiraju telo i fiksiraju nogu za podlogu, kod fudbalera obično stradaju noge, skočni zglobovi i kolena. Nagli startovi, uvrtanja, okretanja… Koliko god da je fudbaler spreman, ne znači da će ostati nepovređen u duelu ako je sila koja deluje tolika da cepa ligamente ili dovodi do pucanja mišića. Takođe, kod fudbalera se dešava da strada i donji deo leđa zbog naglih kontakata i promena pravca.
Kod tenisera je uključeno celo telo i za tenisera je najvažniji balans koji potiče iz srednjeg dela tela. Takođe, poseban akcenat stavlja se na lakat, rame i vrat zbog servisa, a u košarci najčešće stradaju skočni zglobovi, donji deo kičme i kolena.
Kada dođe do povrede, najpre se radi dijagnoza – ispravna dijagnoza predstavlja 70-80 posto svake terapije. Ona pokazuje šta je povređeno, koja je težina povrede, da li je nešto pocepano, da li je pod inflamacijom, a posle je pristup terapiji i opravku znatno lakši ako se problem do detalja tačno utvrdi.
Vreme potrebno za oporavak zavisi od brojnih faktora – od vrste povrede, od toga koji deo tela je povređen, da li je u pitanju upala, udarac, parcijalna ruptura, nagnječenje… Kada se to ustanovi, vrši se procena vremena povratka na teren, a moj savet igračima definitivno glasi da ne ulaze prerano u trenažni proces.
Bolje je izgubiti još neko vreme, ali to je samo uslovno “gubljenje“ – to strpljenje kasnije će biti zlatom plaćeno jer prerani povratak nosi veliki rizik od nove povrede koja sportisto vraća duplo unazad.
Jer, znate šta može da se dogodi? Ako igrač želi da skrati vreme, onda se ubrzavaju sve aktivnosti u tom smeru. Npr, igrač se oporavi, testiran je, dobio je zeleno svetlo za povratak, ali on se u početku štedi jer još misli na povredu. Zatim zaboravlja na povredu, ali tada u igru ulazi zamor kojim su mišići konstantno bili podvrgnuti ranije, u želji da se skrati vreme oporavka, i onda je sklonost povredi još izraženija.
Vladimir Stepania kao košarkaš Sijetl Supersoniksa | Foto: Hoops
Navešću vam dva suprotna primera iz prakse. Sa Vladimirom Stepanijom, košarkašem koji je igrao u NBA ligi, sarađivao sam 2005. godine u Sijetlu.
Operisao je hrskavice oba kolena, što je definitivno otežavalo oporavak jer je imao duži period na štakama, gde mu je u potpunosti bilo zabranjeno prenošenje težine na oba kolena. Zato smo svaki dan provodili u parteru po minimum dva sata dnevno aktivnog rada – težine sam mu dizao po sto grama, u pokušaju da mu se iz dana u dan podiže snaga mišića koje štite koleno.
Moj jedini zahtev i preduslov bio je da imam dovoljno vremena, da ne bude žurbe. Dešava se da se mišić upali ili da se pojavi otok, a to znači da moramo da usporimo proces, zato je najbolje ići postepeno i ne dozvoliti da se to desi. Dakle, polako podizati obim pokreta i snagu mišića. Sa Stepanijom je sve išlo savršeno do trenutka u kojem je on želeo da ubrza celu stvar…
Portland je Stepaniju terao da igra povređen, on ih je tužio i dobio nagodbu kojom nije bio zadovoljan, pa je počeo da me ubrzava. Sve je do tada išlo kako treba – desno koleno se vrhunski oporavljalo, levo je malo zaostajalo jer je bilo kasnije operisano. Malo smo stagnirali, a on je u potpunosti izgubio strpljenje – ustao je, koristio je samo jednu štaku, zaleteo se na stepenice u kući, podigao nogu na sto i počeo da je pritiska i da je lomi. Tada sam bio svedok da je koleno počelo da raste u roku od 15 minuta i izgledalo je 15 brojeva veće. Dve večeri posle toga završio sam u Urgentnom. Nisam mogao da pređem preko činjenice da je sve to uloženo vreme otišlo u nepovrat. On se nikada više nije vratio, završio je karijeru sa 28 godina.
S druge strane, Ratko Varda je neverovatno pozitivan primer – u potpunosti se prepustio, bio posvećen, opravdao je moje poverenje, kao što sam i ja njegovo. Bio je strpljiv, predusretljiv, poštovao je svaki detalj i igrao je profesionalno do 38. godine.
Zaključak glasi da žurbe nikako ne sme da bude.
Napici – šta sportista unosi u telo?
Osnova svega jeste voda jer telo samo po sebi sadrži veliki procenat vode. Zatim slede energetski napici kojima se nadoknađuju potrošene kalorije. Klasični karbo napici su na bazi fruktoze, na bazi dekstroze ili maltodekstrina.
Miljan Amanović u društvu Novaka Đokovića | Foto: Privatna arhiva
Napici bi trebalo da se kombinuju – karbo napici i oni koji sadrže određeni procenat elektrolita, sve u zavisnosti kojim sportom se igrač bavi jer se negde gubi više, a negde manje elektrolita.
Veliki broj sportista rade SWEAT testove, tj. testove znojenja – na pola sata ili sat aktivnosti sakupljaju se uzorci znoja, laboratorijski se procenjuju i onda se na osnovu rezultata ustanovljuje koja vrsta napitka bi najviše prijala konkretnom sportisti u odnosu na izgubljene elektrolite i minerale.
Na tržištu je veliki broj firmi koje se bave proizvodnjom sportskih napitaka – ponekad se dođe u dilemu koji odabrati, ali Australija je izrazito sportska nacija, veliku pažnju daju svim segmentima sporta i njihove kompanije počele su da se izdvajaju u proizvodnji sportskih napitaka. Preporuka za mlade fudbalere jeste da prvo urade analizu krvi i SWEAT test, a onda da se odluče za napitke koje im odgovaraju.
Sve gorenavedeno podrazumeva zdravu ishranu i pre svega volju u tome da se istraje na putu ka uspehu.
Tekst uredio: Saša Ozmo