Neprimereno je uspeh u sportu, posebno ukoliko je reč o timskom, pripisati jednoj osobi. Međutim, u slučaju SFK Sarajevo 2000, najuspešnijeg ženskog fudbalskog kluba sa prostora bivše Jugoslavije, inicijativa i istrajnost u nameri da to i postanu delo su legendarne fudbalerke, fudbalskog sudije, trenera i neumornog sportskog radnika – Samire Hurem.
Ipak, kako bi se prevalio put od kluba koji nema osnovne uslove za rad do evropskog giganta, bila joj je neophodna velika podrška njenih igračica. A Samira je njima kroz SFK omogućila da pored sportske, razvijaju i svoje akademske karijere i danas budu uspešni studenti, treneri, a pre svega bolji ljudi.
Azra Numanović, devojka koja za vreme fudbalske utakmice stigne da fotografiše, snima, uđe u drugom poluvremenu i postigne pogodak, jedna je od onih koje su od prvog dana uz Samiru.
Ono što je Samira postigla kao trener u međunarodnim okvirima, sada Azra gradi sa pozicije generalnog sekretara SFK. Postala je glas svih devojaka koje se bore za priliku da zaigraju fudbal, ali i idejni tvorac svega što „bordo devojke“ rade van terena i što ih čini posebnim, a sve to uz mentora kakav je Samira.
Samira Hurem je podigla ženski fudbal na zavidan nivo | Foto: SFK Sarajevo 2000
„Za mene je bio najveći izazov kad sam odlučila da napravim klub. Tada sam još igrala, imala sam dobar status, nijedan problem, moja karijera je bila uspešna, ali pri kraju. Međutim, u to vreme nije bilo devojčica, nije bilo klubova ni okruženja gde bi se mogle okupiti. Bila sam sigurna da to u BiH može da izgleda bolje. Odlučila sam da napravim klub gde sve devojčice mogu da igraju, bez obzira na to koliko znaju. Da to bude tim nas devojaka, devojčica, žena i svih onih muškaraca koji žele da budu deo ženskog fudbala. To je bio moj izazov, moja vizija 2000. godine“, počinje u jednom dahu Samira.
„Bilo je to u aprilu. Posle jednog treninga naljutila sam se jer nas je bilo jako malo. Tada sam postavila pitanje treneru: ‘Zašto se ne omasovljavamo?’ Meni je bilo bitno da dolaze mlade devojke u klub i tada sam krenula da gradim jedno takvo okruženje iz početka. Nastala je vizija novog kluba sa novim, drugačijim ciljevima. Rezultat je uvek bio nešto o čemu treba da mislimo, ali prioritet je bio stvoriti masu koja sve to može da pokrene.“
Uprkos tome što je imala status legendarne reprezentativke Jugoslavije, kada je krenula da se bavi samom realizacijom ideje, Samira nije nailazila na podršku. Odjednom, sva vrata su bila zatvorena, ali to je nije obeshrabrilo.
„Bilo je mnogo teško, ali svoj život sam posvetila tome. Išla sam po institucijama i govorila o svojoj ideji, o tome šta želim da napravim u Sarajevu. Nikog nije bilo da pomogne u tim prvim koracima, osim mojih mladih igračica koje su bile moja snaga. Prestala sam da igram da bih napravila klub u kojem bi svi želeli i mogli da igraju“, nastavlja i dodaje da je najveći problem bio dobiti svoje mesto pod suncem.
Volontiranjem do terena
„Kako bi nam u osnovnim školama dali mesto za trening i termin da promovišemo klub među devojčicama, morale smo volonterski da radimo sa dečacima, držale smo časove fudbala. Bez pogovora, zarad viših ciljeva kojima smo težile“, jasna je Samira.
Prvobitno ime kluba bilo je ŽFK Sarajevo 2000, međutim, tokom skoro dve decenije kako se menjao odnos prema klubu, tako se menjalo i ime. Vremenom, podrška je bila sve veća.
„Pojavilo se razumevanje u našoj opštini na osnovu kojeg smo dobile pomoć, ali pod uslovom da postanemo deo SFK Sarajevo, muškog kluba koji je već postojao. Taj tim nije imao tradiciju, on je postojao kratko“, priseća se alfa i omega ženskog fudbala u Bosni i Hercegovini.
„Ušle smo u muški tim, dobile minimalne uslove, ali opet je na meni ostalo da izgradim strukturu kluba, da obezbedim sve što je potrebno, da ih treniram i da se uključimo u ligu. Godine 2001. počele smo da se takmičimo, dobile opremu. Onda sam rekla da moramo da budemo prve u državi, da moramo svakog da pobedimo da bismo ubedili ove ljude da zaslužujemo svoje mesto i podršku“.
Osim učinka na terenu, od izuzetne važnosti je bilo da igračice i svojim izgledom, igrom i ponašanjem van terena, moraju da predstavljaju fudbal na najbolji mogući način.
Samo tri godine od osnivanja, cilj je ostvaren, bile su prve. U međuvremenu se muški klub ugasio, naziv je ostao, a novi fudbalski brend sa ovih prostora počeo je da se stvara.
„Od 2003. godine, kad smo postale prvakinje države, počeli su drugačije da nas gledaju, ali ne dovoljno – narednih pet godina, do 2008. trajala je konstantna borba. Ponovo nemamo gde da treniramo, preskačemo ogradu da bismo trenirali, nemamo opremu, ali imale smo želju. Radile smo, trenirale smo, policija nas je terala iz tih parkova.“
Ulazak u porodicu FK Sarajevo
„Posle te borbe došao je rezultat u Ligi šampiona, gde smo prošle u 1/16 finala i onda je javnost počela da se pita ko smo to mi, ko je to prošao u Ligi šampiona? Tada je i grad minimalno stao iza nas sve do dolaska u Sarajevo, gde smo danas. Borba traje i danas, ali do dolaska u Sarajevo je bilo jako teško. Azra i ja smo same držale klub, a kako bi sve to funkcionisalo, naša kapitenka Alisa Spahić je držala školu fudbala i sve devojčice na oku. Morali smo da dođemo u FK Sarajevo, bio nam je potreban direktor, marketing i ostali, ipak smo postali klub koji igra u Evropi.
Nismo rešile sve svoje probleme, ali ovde zaista imamo pravu podršku. Ljudi nas prate, privukli smo pažnju navijača, znaju nas u gradu, poštuju nas. Sve se nekako okrenulo. Ali nisu rezultati sami od sebe bili dovoljni, na kraju, udruživanje sa muškim fudbalskim gigantom – jeste“, zaključuje Samira.
Rezultati kluba su se reflektovali na rezultate reprezentacije. Kako je napredovao klub, tako se razvijala i ženska fudbalska reprezentacija. Samirin klupski projekat postao je nacionalni.
„Sve je išlo paralelno. Bila sam selektor U19 selekcije četiri godine, a 2011. sam preuzela A tim. Sve što je reprezentacija napravila uradile su moje igračice zajedno sa mnom. Svu tu volju i želju prenele smo i na nacionalni tim. Kad smo počele da igramo bolje, onda je Savez rekao da to treba podržati. Znamo mi da je UEFA ta koja tera Saveze da podržavaju ženski fudbal, ali naš Savez je jedan od boljih kad je to u pitanju. Oni su meni 2011. godine rekli da imam odrešene ruke, da mi veruju da ćemo napraviti uspeh.“
Jedna do tada nepoznata ženska reprezentacije Bosne i Hercegovine vremenom je postala ravnopravan protivnik najboljim selekcijama Evrope – Engleskoj, Rusiji…
Reprezentacija Bosne i Hercegovine | Foto: SFK Sarajevo 2000
„Nas motivišu velike reprezentacije i protiv njih uvek igramo bolje. Svesni smo ko je Engleska, ali pre Engleske smo jako dobro igrale sa Rusijom, Italijom i Švedskom. Tada smo osetile da možemo, igračice su me jako dobro slušale. One su verovale u sve što sam zamislila i to su radile na terenu. Bez obzira na rezultat (0:2), bila sam jako ponosna na sve što smo prikazale. To je bilo kao da igrate ‘play-station’, ja sam u rukama imala tipke, a te tipke su radile šta sam htela – tako je bilo. Sad smo u situaciji da je taj tim dao maksimum, ne može više da ponudi isto i zato treba da napravimo novi tim. Trenutna stagnacija može da nas dovede do pada ako mlađe igračice ne dolaze i nisu dobre. Ta utakmica sa Engleskom, pored Lige šampiona, najjača je emocija, najvažnija stvar, dokaz da smo uspele.“
Malo je lidera koji mogu da iznesu sav teret na svojim leđima i da održe rezultat u kontinuitetu. Zato se nameće pitanje, kako napraviti novu Samiru Hurem na ovim prostorima?
„Teško. Ljudi se rađaju takvi. Ja sam nadarena za sve ovo što sam napravila. Uvek govorim, ja sam lider, ali imam svoj tim bez kojeg sigurno ne bih uspela. Pokušavam da prepoznam u njima taj potencijal i kvalitet, ali lideri se rađaju.
Ja sam sama sebe usmerila na to – studirala sam medicinu, onda sam završila na Fakultetu sporta, ostavila medicinu i verovala u sebe da sam na pravom putu. Bosna i Hercegovina još nema takav kalibar, ali zato sam se ja sada posvetila tome da svoje naslednice stvorim i da one budu iz mog kruga.“
Borba za položaj žena u fudbalu
Azra Numanović, sekretar SFK Sarajevo 2000, u klubu je od samog početka. U njemu se razvijala igrački i profesionalno. I sada, kao apsolvent germanistike, sva vrata ovog sveta su joj otvorena, a u fudbalu je drži isključivo – ljubav.
„Nas tri koje smo i danas u klubu smo deca škole fudbala SFK. To je razlika u odnosu na druge igračice jer smo mi poprimile filozofiju SFK, ona je u nama usađena. Ostale smo takve i bićemo zauvek takve”, počinje Azra i obrazlaže šta misli kada kaže “takve”
“Orijentisane smo na pobedu i timski uspeh. Sve ostale igračice koje dolaze pokušavamo da usmerimo na taj put, da slede ideju SFK – neke to poprime, a neke ne. Mi smo tu od početka i bićemo tu do kraja.“
Dolazak u FK Sarajevo doneo je neophodnu marketinšku podršku, a povećao se i broj navijača koji prate SFK.
„Mi smo svojim rezultatima i pre dolaska u Sarajevo pokušavale da napravimo imidž. I dobro nam je išlo. Dolaskom ovde (u FK Sarajevo), u najbolji i najpopularniji klub u državi koji ima ogromnu bazu navijača, odmah smo dobili dodatne simpatizere. Mi smo obukle bordo dres, odlične smo – prvakinje smo, igramo Ligu šampiona i ljudi su zbog toga srećni. Dobile smo marketing službu, PR kluba. Konstantno učimo, smišljamo nove ideje, pokušavamo da pratimo nove trendove – zato i napredujemo“, objašnjava Azra.
U medijima redovno dobijaju prostor, njihov rezultat dovoljna je ulaznica u štampu, ali na prvom mestu je individualan učinak svih zaposlenih u ženskom klubu.
Desna ruka Samire Hurem je Azra Numanović | Foto: SFK Sarajevo 2000
„Mnogo portala preuzima informacije koje mi objavljujemo. Čak se dešava da određeni mediji imaju drugačiji odnos prema nama nego prema bilo kojem muškom timu. Žele da čuju našu priču, da vide kako to radimo. SFK pokazuje da nije samo fudbalski klub, nego je i više od toga.“
Muški fudbal je oduvek bio magnet za sponzore, ali svojim kvalitetom i stavom, SFK je i za to uspeo da se izbori. Ne zavise samo od sponzora FK Sarajevo, već postoje i firme koje žele da ulažu samo u ženski tim, što je posebna vrsta priznanja.
„Samostalno pronalazimo sponzore za SFK i njihova pomoć zaista nam znači, ali kad su finansije u pitanju, znamo da je to problem ne samo ženskog fudbala, već celog sporta. I dalje nismo potpuno integrisani, mi smo drugo pravno lice i mi imamo pravo na posebnu poslovnu saradnju. Preuzeli smo vizuelni identitet, ali smo drugo pravno lice u odnosu na FK Sarajevo“, objasnila je Azra poslovni sistem bordo tima.
SFK Sarajevo od svog osnivanja pomera granice i u svemu je prvi. Tako su nedavno potpisale i prvi profesionalni ugovor u ženskom fudbalu na ovim prostorima. Samira to objašnjava na sledeći način:
„Mi smo i pre Sarajeva imale minimalna primanja za pojedine igračice. To nisu plate, već stipendije – tražile smo način da održimo igračice koje studiraju, da imaju određena sredstva. Dolaskom u FK Sarajevo zaželele smo da budemo poluprofesionalan ženski tim jer je to uslov da bismo napredovali u Evropi.
Sada naše sve igračice imaju stipendije, njih 22. To nisu stipendije kao u najboljim evropskim klubovima, ali možemo da se pohvalimo da naše igračice imaju najbolja primanja u regionu. Vodimo računa da im dajemo novca onoliko koliko je dovoljno da bi se čuvali za neko buduće vreme kad im bude trebalo više. Želimo da nauče vrednost novca i ostanu na zemlji.“
Borba za poziciju žena u fudbalu i danas je aktuelna tema uprkos evidentnom napretku. Azra je postala glas dama u borbi protiv diskriminacije, glas koji se daleko čuje. Otvorila su joj se vrata međunarodnih institucija kojima je njeno mišljenje bitno.
„Upravo činjenica da radimo dobro, a da su nam ljudi govorili da mi to ne možemo, motivisala me je da se pokrenem u tom smeru. Počela sam da igram fudbal, mnogo ga volim, ali sam mislila da ću u jednom momentu prestati i početi nešto drugo.
Međutim, kada su počeli komentari ‘hajde ženski fudbal, nije to popularno’, onda sam ljudima objašnjavala da nije tako, demonstrirala i stalno mi je to bio motiv – nisam mogla da ostavim sve na rečenici ‘vi to ne možete’, već sam postavila sebi cilj da uspemo
Uspešnije od Želje i Sarajeva
Kapiten tima Alisa Spahić | Foto: SFK Sarajevo 2000
„Kada u BiH nekoga pitate ko je najuspešniji fudbalski klub, ljudi će verovatno razmišljati o Sarajevu i Željezničaru, ali najuspešniji fudbalski klub je SFK 2000 Sarajevo. Mi dolazimo u situaciju da govorimo o stipendijama, ali kad saberemo tih 20 stipendija, one su jednake jednoj plati fudbalera koji nije državni prvak ili ne igra za reprezentaciju – to je totalno apsurdno. To je vremenom postao moj životni motiv, da to nekako promenim, jer jednostavno nije logično i nije ispravno – zašto ne dati jednoj ženi, jednoj devojci poziciju da radi nešto za šta je sposobna, samo zbog predrasuda.
Plasman reprezentacije na SP u Brazilu je najveći uspeh, ali kada je tema klupski fudbal, mi smo najbolje. Moj posao je da naš put otvorim mimo terena i stvorim nam prostor koji zaslužujemo“, objašnjava Azra sa čime se bori.
Jake utakmice stvaraju najjače timove
„To nam je problem, to nama nedostaje, nemamo sa kime da se takmičimo“, počinje Samira priču o tome zašto ne nailazimo na veći uspeh klupskog fudbala sa ovih prostora.
„Nije samo nama to problem, to je problem svih državnih prvaka zemalja bivše Jugoslavije. Čitave sezone igrate na jednoj polovini terena, dajete golove, nemate ni kako da se pripremite za evropske utakmice. Potom naiđete na najjače evropske ekipe i morate da jurite rezultat ili da se branite, sve ono što niste morali da radite do tada. Jedino rešenje jeste regionalna liga, liga koja će ojačati sve timove i nacionalne selekcije iz regiona. Ako je to uspelo zemljama Beneluksa koje su se tako udružile ili Litvaniji sa susedima, zašto ne bi nama koji smo primer onoga što se zove – sportska nacija?“
SFK Sarajevo 2000 dokaz je da ovo područje može da prihvati ženski fudbalski klub na pravi način i da mu pronađe mesto koje zaslužuje. Za veći uspeh to nije dovoljno, ali jeste dobar početak. Ostaje da se vidi da li će i druge države regiona preuzeti navedeni model i ugledati se na sistem koji je stvoren u Sarajevu. Jer, ako je neko pokazao kako inicijativa može da sprovede pravu ideju, to je svakako Samira Hurem sa svojim timom.