Deljenje pravde na fudbalskim utakmicama elitnih nacionalnih takmičenja odavno nije rezervisano samo za muškarce.
Kari Seitz ženski je fudbalski sudija sa najviše odsuđenih utakmica u istoriji SAD, dok je Bibiana Steinhaus prva žena koja je sudila 2. nemačku Bundesligu. Njih dve pokrenule su revoluciju dama sa pištaljkom, a Englezi nisu otišli daleko kao Nemci, pa je prva žena fudbalski sudija koja je sudila Premijer Ligu i FA Kup obavljala ulogu pomoćnog sudije.
U Srbiji do ove godine žene nisu mogle dalje od Srpske lige (treći rang takmičenja), ali to se promenilo – Svetlana Bilić, internacionalni pomoćni sudija iz Rume, ostaće upamćena u istoriji srpskog fudbala kao prva žena koja je sudila na nekom meču Super Lige.
Svetlana Bilić na utakmici Super Lige Srbije | Foto: Svetlana Bilić, privatna arhiva
Sa bogatom internacionalnom karijerom i nekoliko velikih finala iza sebe (Univerzijada Beograd, UEFA Evropsko prvenstvo za igračice do 19 godina), Svetlana u ženskom fudbalu predstavlja ono što je Milorad Mažić u muškom.
U prilog tome govori i činjenica da je Bilićeva trenutno jedna od 28 pomoćnih sudija na FIFA Svetskom prvenstvu za igračice do 20 godina koje se od 13. novembra do 3.decembra održava u Papua Novoj Gvineji.
Ekskluzivno za Sportifico ProFeed, Svetlana nam se javlja iz daleke Okeanije i govori o tome kako je sa košarkaškog terena prešla na fudbalski, o predrasudama sa kojima je morala da se izbori tokom karijere, kao i o tome postoji li razlika u ponašanju na terenu između seniora i igrača u mlađim kategorijama.
Koje su tvoje krajnje ambicije – možeš li da zamisliš kako sudiš Ligu šampiona za muškarce?
Naravno. Svaki novi uspeh iziskuje novu ambiciju, to je prednost našeg poziva. Uvek sebi postavljam novi cilj, viši i zahtevniji, pošto je to jedini put ka postizanju uspeha. Put nije nimalo lak, potrebno je mnogo odricanja, ulaganja i rada, ali to je put koji sam odabrala – kada se pogleda rezultat, neprocenjiv je osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Biće izuzetno teško doći do Lige šampiona za muškarce, ali ne i neostvarivo – zalaganjem i radom pokušaću da ispunim i taj cilj.
Kako postati fudbalski sudija?
Do Superlige Srbije, fudbalski sudija prvo mora da prođe kurs koji organizuje matični savez grada u kom se sudija nalazi. Po položenom kursu, svaki fudbalski sudija stiče zvanje sudije III kategorije kada se prelazi na praktični deo na ligama mlađih kategorija. Potom se po prelasku na seniorski rang opštinskog i međuopštinskog nivoa stiče uslov za prelazak na IV ligu, takozvanu “Zonu”.
Uz redovne testove o poznavanju pravila igre i fizičke spreme, za II kategoriju koju “Zona” zahteva, polaže se usmeni ispit pred komisijom. Srpska liga, III liga u sistemu takmičenja FSS, predstavlja ligu kojoj većina sudija teži na početku svoje sudijske karijere. Osim što se dolazi u priliku da se osvoji najviša sudijska kategorija (I kategorija), za žene fudbalske sudije Srpska liga predstavlja poslednji stepenik do međunarodne scene i predloga FSS za FIFA grb.
Između Srpske lige i najvišeg ranga, Superlige, nalazi se I liga Srbije. Dug je put koji jedan fudbalski sudija u Srbiji treba da prođe do samog vrha, ali takav sistem pruža priliku da se tu nađu oni koji to zaista i zaslužuju.
Kada će to da je žena sudija prestati da bude “vest” i početi da se podrazumeva kao nešto uobičajno?
Kod nas i dalje važi da je senzacija kada se na terenu pojavi žena koja sudi muške utakmice, iako je u Evropi to već odavno prestalo da važi. Iskreno se nadam da će se i to uskoro promeniti, mada se u poslednje vreme situacija jeste malo popravila. Ljudi su počeli da uviđaju da nije bitno da li je sudija muškarac ili žena, već da li svoj posao obavlja savesno i krajnje profesionalno. Pružanjem prilike ženama sudijama da sude viši stepen takmičenja u muškoj konkurenciji, pokazali smo Evropi i svetu da smo spremni da idemo u korak sa njima i da smo postali svestraniji. Taj put odlično je prihvaćen u FIFA i UEFA, što je velika satisfakcija i za mene i za FSS.
Koja je razlika u ponašanju fudbalera/fudbalerki u mlađim kategorijama u odnosu na seniorski uzrast?
Nema velike razlike. Kao i u drugim sportovima, najbitnije je da se sa fudbalerima i fudbalerkama radi od početka, dok su još u mlađim kategorijama. Trener mora da bude pedagog i da ih uči kako da se ponašaju na terenu i van njega. Ako se to znanje prezentuje na pravi način u najranijem dobu, to će da se reflektuje i u ostalim selekcijama.
Možete li da nam izdvojite tri osnovne osobine vrhunskog sudije?
Hrabrost, liderstvo i samouverenost. Vrhunski sudija mora da ima snažan “personality” koji ga izdvaja od proseka.
Upoznavanje sa kulturom i običajima u Papua Novoj Gvineji | Foto: Svetlana Bilić, privatna arhiva
Kako izgleda Papua Nova Gvineja, kako vam se čini kultura?
Jako je teško ostvariti krajnji cilj i biti učesnik jednog takvog svetskog događaja, pogotovo ako dolazite iz male zemlje, ali zbog toga je veće i zadovoljstvo ostvarenim rezultatom. Iza mene je mnogo treninga, psihofizičkih provera i testiranja pre Svetskog prvenstva, kao i u njegovom toku.
Kultura je zaista izuzetno neobična i interesantna, totalno je drugačije od svega sto sam do sada imala prilike da upoznam. Ljudi su izuzetno druželjubivi – zaista se trude da svoju zemlju i kulturu prikažu na najbolji mogući način, kao i da se mi osećamo prijatno tokom boravka u ovoj egzotičnoj zemlji u kojoj se govori više od 800 različitih jezika.
Fizička sprema, engleski, psihologija, pravila
Prilikom delegiranja za neko FIFA svetsko prvenstvo, svaka konfederacija dobija određeni broj nominacija. Tada se na osnovu rang liste pravi uži krug gde se na osnovu trenutne forme, ocena i dosadašnjih rezultata formira širi spisak sudija kandidatkinja.
Rad instruktora sa fudbalskim sudijama pred veliko takmičenje | Foto: Refereeing World
Prve selekcije nastaju na osnovu testova fizičke spreme. Potom slede provere znanja engleskog jezika, razgovori sa psihologom i video testovi pravila igre. FIFA sudijska komisija izveštajima psihologa daju veliki značaj zato što uslovi tokom Svetskog prvenstva nisu uobičajeni.
Kulturološka razlika, drugačija klima, odvajanje od porodice jer je veliki broj sudija ostvareno i u ulozi majke, samo su neki od faktora koji utiču na finalni izbor za završnicu jednog FIFA takmičenja. Sama forma sudija testira se nekoliko puta do samog početka takmičenja, kada se donosi konačna odluka kome će odgovornost biti dodeljena.
Osećate li da postoje neke predrasude prema vama zbog toga što ste žensko, i na terenu i van njega?
Ranije je bilo mnogo više predrasuda nego sada, pošto su pojedinci smatrali da žene nisu dovoljno kompetentne za obavljanje “muškog” posla. To se vremenom promenilo i ponekad čujem komentare kako više veruju ženama sudijama jer smatraju da su objektivnije u nekim situacijama.
Sve je to stvar ličnog stava i tu smo da razuverimo i one koji još žive sa predrasudama. Mislim da će naš poziv uskoro biti najnormalnije prihvaćen i da neće biti prostora za bilo kakve negativne stereotipe o našoj kompetentnosti.
Položen ozbiljan ispit
Veliko priznanje za Svetlanu Bilić na Šampionatu sveta u Papua Novoj Gvineji. Zajedno sa sudijom Katalin Torok iz Mađarske, asistirala je Katalin Kulcsar na polufinalnoj utakmici između Severne Koreje i Amerike, koju je tim iz Azije dobio sa 2:1 posle produžetaka.
Svetlana je opravdala poverenje sudijske komisije FIFA tako što je tokom čitave utakmice bila na visini zadatka. Posebno se istakla ispravnim odlukama davanja prednosti igračicama koje su uspešno izbegavale ofsajd zamke protivnica.
Kao mlađi ste se bavili i košarkom – otkud tolika ljubav prema sportu, da li redovno pratite i gledate fudbal, košarku, itd?
Bavim se sportom otkad znam za sebe – to nam je porodično usađeno od najranijeg doba. Svoj život ne mogu da zamislim bez sporta i sportskih aktivnosti, to je stil života i zahvalna sam porodici što me je usmerila na pravi način. Bavila sam se aktivno više od deset godina košarkom, a pre toga nekim drugim sportovima. Kada god mi se ukaže prilika, obavezno odgledam košarkaški i fudbalski meč, ali pratim i ostale sportove. Više volim kolektivne sportove, gde je kao i kod sudijskog tima neophodan timski rad, ali pratim i individualne sportove, zaključila je Bilićeva za Sportifico.
Biti žena u muškom svetu nije lako, konstantan rad na sebi dovodi do postizanja rezultata svetskih razmera. A onda mesto u vrhu ne može pobeći.