Posle sezone za zaborav u kojoj nije izboren ni plasman u evropska takmičenja, Čelsi se vratio na šampionske staze, a jedan od najzaslužnijih za to je srpski reprezentativac Nemanja Matić.
Ekskluzivno za Sportifico ProFeed, 28-godišnji vezni fudbaler govori o svojim počecima, o tome šta za njega predstavlja reprezentacija, ali i u čemu je najveća prepreka za razvoj srpskog fudbala.
Rodom sa Uba, gde je napravio prve fudbalske korake, Nemanja je put ka vrhu krčio u Slovačkoj, da bi danas bio jedan od najboljih igrača na svetu na svojoj poziciji.
Namanja Matić sa nagradom za najboljeg igrača Srbije za 2014. godinu | Foto: www.fss.rs
Osim što ga cene na terenu, miran porodični život i skromnost učinili su da Nemanja bude poštovan i van njega, kao i da bude uzor i primer mladim sportisima koji bi želeli da dostignu visine njegove karijere.
Za početak, pitali smo Matića kojih se načela držao dok se probijao u karijeri.
„Uvek sam verovao da mogu da stignem do cilja ako dam 100 posto svojih mogućnosti. Vera mi je pomogla da stignem tu gde sam sada. Znao sam da postoji neko ko će znati da me nagradi za trud i rad“, počinje Nemanja za Sportifico.
Tokom nedavnog boravka Sportifico tima u Londonu imali smo priliku da se uverimo koliko je Nemanji stalo da svoje iskustvo prenese na mlade igrače.
„Moj prvi savet im je da nikada ne odustaju od snova i da se uvek trude maksimalno kako bi se ti snovi ostvarili“.
Brojni ovdašnji fudbaleri biraju da do međunarodne fudbalske scene stignu preko Crvene Zvezde ili Partizana, ali Nemanja se odlučio za put kojim se ređe ide i sa 18 godina našao se u Slovačkoj, u Košicama.
„Nisam tražio klub koji će mi ponuditi mnogo novca, koji će mi kupiti novi automobil ili slično, već sam tražio klub u kojem ću moći da pokažem svoj kvalitet i gde ću zavisiti isključivo od sopstvenog rada. Tamo sam imao sve što mladom igraču treba – dobar teren i teretanu, odličnog trenera i saigrače, a slovačka liga sasvim je zadovoljavajuća i u njoj mladi fudbaler može da napreduje“.
Murinjo vs Konte
Saradnja sa Žozeom je bila fenomenalna, takođe i sa Konteom. Treninzi su im različiti, ali cilj im je isti – da budu prvi.
Na pitanje koliko je kretanje bez lopte važno za fudbalera na njegovoj poziciji, Nemanja odgovara:
„Jeste važno ako igrač zna gde treba da se kreće i da se adaptira u odnosu na situaciju. U tom smislu, moja visina (194 cm) ume da bude i prednost, ali i nedostatak u pojedinim trenucima“.
Kako je ostao bez Evrope, Čelsi je ove sezone mogao da se fokusira na osvajanje domaćeg šampionata, što se i dogodilo – šesta titula nacionalnog prvaka, peta od dolaska Romana Abramoviča, stigla je na Stamford Bridž. Međutim, prošle sezone igranje na više frontova “Plavci” nisu dobro podneli.
Nemanja Matić na treningu | Foto: Zimbio
„Ove sezone jeste bilo mnogo lakše pripremati se za svaki naredni meč jer nismo imali toliko veliki broj utakmica kao ranije, ekipa je bila odmornija. Ipak, mislim da se neće ponoviti prošla sezona jer smo za godinu dana iskusniji i znamo kroz šta smo prošli“.
Engleska liga je među najbogatijima na svetu, a Čelsi je u 21. veku izrastao u jedan od najmodernijih klubova u kojima su uslovi za rad “svemirski“.
„Čelsijev trening centar je predivan, ima oko 30 terena i poseduje apsolutno sve što jedan profesionalni fudbaler moze da poželi – od bazena za oporavak do spa centra i najsavremenije teretane“.
Možda i češće nego drugi sportisti, fudbaleri Srbije na meti su kritika domaće javnosti, a Matić ima jasan stav po pitanju nacionalnog tima i svega što igranje za “Orlove“ sa sobom nosi.
„Igranje za Srbiju donosi mali pritisak, ali ja to više volim da nazovem odgovornost. Kada obučeš dres sa našim grbom, svestan si da se od tebe očekuje najbolje i trudiš se da ulepšaš dan svima koji navijaju za Srbiju. Nisam nikada bio na meti javnosti na način na koji to fudbaleri inače jesu, nadam se da će tako i ostati“.
Nemanja Matić i njegov sin Filip | Foto: Rediff
Ljubav prema fudbalu je nasledna
„Moj sin Filip zavoleo je fudbal, ali je još mali da bih mogao da procenim da li će krenuti mojim stopama, ako to uopšte može da se proceni. Za sada uživa u fudbalu i dokle god bude tako imaće ličnog vozača za treninge – tatu. Ako se odluči da radi nešto drugo u životu, imaće najveću moguću podršku moje supruge Aleksandre i mene.“
Nemanja je iz Uba i mnogo čini za lokalni klub, to ga vraća zajednici i ispunjava.
„Vrelo Sport klub je za koji igraju moji prijatelji iz detinjstva i cela porodica navija za njih, naravno i celo selo“, kaže Matić i dotiče se bolne teme, razvoja fudbala u malim sredinama u Srbiji:
„Neophodni su nam minimalni uslovi, dobar teren… Posebno smatram da treba obratiti pažnju na regularnost svih takmičenja jer bez tih osnovnih uslova, našem fudbalu preti stagniranje u narednih 100 godina“.
Za kraj, pitali smo Nemanju gde se vidi kada jednog dana više ne bude profesionalno igrao fudbal, a njegov odgovor u skladu je sa njegovim stavom kroz celu karijeru – sadašnjost je jedino što se računa.
„Još nisam odlučio čime ću se baviti kada završim karijeru. Do tada uživam u igri kao i prvog dana“, zaključio je Matić za Sportifico Profeed.
Upornost, rad i vera u sebe oduvek su bili recept za uspeh u sportu. Ipak, jednako je važno obema nogama ostati čvrsto na zemlji kada stignu najveći uspesi – i taj ispit Nemanja je položio sa desetkom, zato je danas tu gde jeste.