Tokom FIFA seminara održanog u Sportskom Centru FSS u Staroj Pazovi, Belgijanka Ana Noe govorila je o ključnim razlikama u ženskom i muškom fudbalu.
Osim toga, razgovarali smo i o problemima i predrasudama sa kojima se susretala tokom karijere.
Za vreme petodnevnog boravka u Srbiji, gde je prenosila svoje ogromno iskustvo mladim trenerima razvojne lige za devojčice Fudbalskog saveza Srbije, Ana je demonstrirala sve neophodne fudbalske veštine koje trener mora da poseduje i istakla je na koje detalje mora da se obrati pažnja prilikom razvoja igračica.
U saradnji sa Houp Pauel, Engleskinjom i prvom ženom sa trenerskom PRO licencom, Ana trenutno radi na edukativnom materijalu koji će predstavljati osnovno štivo u programu FIFA za razvoj ženskog fudbala kada su treneri u pitanju.
Koje su glavne razlike između trenera koji rade sa mlađim kategorijama i trenerima koji rade sa devojkama u seniorskom uzrastu?
„Ono što treneri koji rade sa uzrastom koji je u razvoju treba da imaju stalno na umu jeste razlika u individualnim sposobnostima igračica. Danas je čest slučaj da treneri svoje treninge i vežbe u okviru treninga pronalaze na internetu zanemarujući kvalitet igračica koje razvijaju“, ističe Ana na početku i obrazlaže specifičnosti u radu sa devojčicama i dečacima:
„Glavna razlika između devojčica i dečaka primetna je na psihološkom nivou. Počnimo od motiva zbog kojih kreću na fudbal, devojčice žele da uživaju u igri i druže se, dok je kod dečaka izražen takmičarski duh i potreba da se dostigne najviši nivo, da jednog dana budu kao Mesi. Zbog toga treneri moraju da imaju drugačiji pristup. Odnos igračica u seniorskom nivou najbolje se može predstaviti kroz citat Mie Ham, legendarne fudbalerke SAD: ’Tretiraj me kao ženu, treniraj me kao muškarca’.
Koliko Vam iskustvo u ulozi trenera pomaže u radu sa studentima?
Ana Noe sa trenerima razvojne lige FSS za devojčice | Photo: Ruža Ilić/Sportifico
„Sličnosti u radu su velike jer kao profesor fudbala na Katoličkom Univerzitetu ’Lueven’, gde predajem praktičan deo, moj zadatak jeste da ih naučim kako da igraju fudbal. Iako radim sa odraslim studentima, kada su devojke u pitanju, na fudbalskom nivou mora da im se pristupi kao da su devojčice.
Izuzetno mi je teško da nakon što završim sa tročasovnim radom u ’Elite Youth School’, trening kampu za najbolje igrače mlađih kategorija FS Belgije, na Univerzitetu držim čas devojakama od 18 godina koje nikada nisu igrale fudbal.
Kako ste se izborili sa svim predrasudama u Belgiji, bili ste golman, potom trener i sada ste profesor fudbala?
„U početku, muškarci u timu te neće prihvatiti, za njih ti si žensko koje ne zna ništa o fudbalu. Rekla sam sebi da ukoliko želim da zaslužim njihovo poštovanje, moram da im dokažem da sam dovoljno dobra i da znam svoj posao. Nikada nisam mogla i neću moći da se bavim činjenicom da sam žensko.
Da se razumemo, ja nisam belgijska lepotica, nisam plava, nemam lepe oči, trenutno sam puna bora, ali ono što jesam i što mogu jeste da svima stavim do znanja da znam sve o fudbalu. Na kraju, ukoliko shvate da poznajete igru, prihvatiće vas i neće se obazirati na to da li ste žensko ili muško.“
Prijem grudima
U prvoj godini, na kursu za licencu za trenera gde sam bila jedino žensko, predavači na insistiranje kolega su zahtevali da demonstriram na ispitu prijem lopte grudima. Taj zahtev je propraćen smehom i malo ko je verovao da ja to hoću i mogu da uradim. Za mene je to bio izazov na koji sam uspešno odgovorila. Emotivno me je to jako pogodilo, ali bila sam suviše ponosna da bih to i pokazala. Naprotiv, dalo mi je više snage i motivacije da pokažem: „Hej ti, to što tražiš od mene, da, uradiću i, da, ja to mogu.“
Kakvo je Vaše mišljenje o reprezentaciji Srbije i šta je neophodno da Fudbalski savez Srbije uradi kako bi u budućnosti naš ženski nacionalni tim bio još konkurentniji?
„Mislim da je reprezentacija Srbije sada i te kako konkurentna! Nedavno su se reprezentacija Belgije i Srbije, timovi do 17 godina, sastali u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i bile su potpuno egal. Međutim, ono što i Srbija i Belgija moraju da urade jeste da naprave veću bazu igračica, da selektori imaju veći izbor za nacionalni tim. Cilj je da devojčice imaju jaku konkurenciju. Ako to nije slučaj, dešava se da ne žele da rade na sebi jer znaju da im je mesto u reprezentaciji zagarantovano.“
Fudbalske reprezentacije koje su danas najuspešnije na svetu, a među njima je i Belgija, u prošlosti su se takođe susretale sa nedostatkom igračica i prave konkurencije.
„To je upravo problem koji sam ja imala pre 10-15 godina kada sam počela da radim kao selektor – nisam mogla da izbrišem sa spiska pet devojčica koje nisu individualno radile na sebi jer sam ukupno imala samo 20 igračica od kojih sam mogla da sastavim tim.“
Da bi treneri od devojčica koje su u fazi razvoja napravili vrhunske igračice, potrebno je da se fokusiraju na sitnice koje će nadograditi fudbalsku tehniku.
„Ono što sam primetila u nedelji koju sam provela na FIFA seminaru u Staroj Pazovi sa mladim trenerima iz Srbije jeste njihov entuzijazam i energija. Naša, odnosno, vaša dužnost je da se maksimalno posvetite tim trenerima kako bi zadržali energiju koju sada poseduju i počeli da obraćaju pažnju na detalje. Na primer, dodavanje i prijem lako je uraditi, to može svako, ali suština je da umesto sa 2 do 3, ono može da se uputi i sa samo jednim dodirom. Samo, da bi se to desilo, mora da se koristi prava noga u datoj situaciji.“
Utakmica je osnov svakog treninga
Demonstracija teorijskog dela na terenu u Sportskom centru FSS | Photo: Ruža Ilić/Sportifico
Ana Noe je tokom svojih predavanja isticala da svaka vežba i trening mora da bude u korelaciji sa realnom situacijom iz utakmice.
Postavka vežbi na terenu mora biti u smeru igre kako bi igračice u periodu razvoja stekle pravi osećaj za prostor.
Gde vidite prostor za napredak ženskog fudbala u narednih 10 godina?
„Najveći progres napravljen je u pogledu brzine igre, a u tom smislu možemo još da napredujemo. Kada pogledam DVD sa Svetskog prvenstva od pre 15-16 godina, igra je bila lepa, ali vrlo spora. Isto važi i za muški fudbal.“
Analizom svih FIFA i UEFA prvenstava u prethodnih deset godina dolazi se do zaključka da se zajedno sa nivoom pripremljenosti igračica, menja i sama igra.
„Smatram da će u ženskom fudbalu doći i do vidnog pomaka u fizičkim predispozicijama igračica. Na primer, pre deset godina niste mogli da vidite da devojka uputi pâs dug 45 do 50m, a danas svaka ekipa na najvišem nivou i svaka igračica može da uputi centaršut. To nema veze samo sa snagom, već sa tipom treninga, kao i sa time koliko vremena se provodi na treningu. Kada se igra ubrza, i navijači će više pratiti ženski fudbal“.
Poređenje muškog i ženskog fudbala
„Na početku, novinari bi me često pitali koja je razlika između ženskog i muškog fudbala, na šta bih odgovarala pitanjem sa kojom muškom selekcijom poredimo žensku reprezentaciju?
Da li je to ekipa koja igra četvrtu ligu ili je to U19 reperezentacija? Da biste primetili napredak u ženskom fudbalu, morate da prestanete da ga posmatrate iz perspektive muškog sporta, jer jedna stvar se neće promeniti – telo žene nikada neće postati telo muškarca.
Za kraj, kao legendarni golman belgijske reprezentacije, da li smatrate da postoji razlika u treningu golmana kada su devojke i momci u pitanju?
Trener mora uvek da bude kreativan i prilagodi se uslovima | Photo: Ruža Ilić/Sportifico
„Ne, elementi treninga su potpuno isti, jedino u čemu se devojke razlikuju od momaka i na čemu treba dodatno da se radi jeste pozicioniranje golmana prilikom visokih lopti, jer devojke nisu visoke kao momci i onda mora da se prilagodi postavljanje odbrane ispred gola.
Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu za igračice do 17 godina, brojni golovi postignuti su preko visokih lopti, odnosno zbog grešaka golmana i odbrane u pozicioniranju u tim situacijama. Ono što danas jednu devojku čini vrhunskim golmanom nisu ni tehnika ni fizičke sposobnosti, već isključivo čitanje igre.“
Više o FIFA seminaru za trenere razvojne lige Fudbalskog Saveza Srbije, održanom u decembru 2016. godine u Sportskom centru FSS, pročitajte na Sportifico InfoFeed-u.